Zanimljivosti o internetu i kratak istorijat

Činjenica je da je internet u potpunosti preoblikovao naš život, kako na poslu, tako i kod kuće. Svakodnevno ga koristimo za obavljanje toliko različitih poslova da je danas teško zamisliti kako su se ljudi ranije snalazili bez njega. Postao nam je neophodan u svakodnevnom životu, pa je bez interneta nemoguće obaviti čak i neke jednostavne radnje. Tehnologija je toliko napredovala da neki od najčudnijih uređaja koji se povezuju na internet širom sveta uključuju čak i štapove za hodanje, kišobrane, flaše sa vodom, pribor za jelo… Da li ste znali da prosečna osoba provodi na mreži oko 10 sati dnevno, više nego što provede u spavanju? Ako želite da saznate i druge zanimljivosti o internetu, nastavite sa čitanjem teksta. Upoznaćemo vas sa brojnim zanimljivim činjenicama, uz kratak osvrt na njegov istorijat.

Preteče PC-ja i pametnih telefona

Da bismo govorili o zanimljivim činjenicama o internetu, krenućemo najpre od nekih zanimljivosti koje se tiču sveta kompjutera. Naime, pre nego što se kompjuter spustio u mobilni telefon imao je dug istorijat, na koji ćemo se mi samo kratko osvrnuti, s akcentom na prve računare. Engleski pisac Ričard Brajtvajt prvi je upotrebio reč „kompjuter“ 1613. g. Iako su koreni računarstva znatno stariji, kompjuteri u današnjem smislu nastali su polovinom 20. veka. 

Među brojnim zanimljivim činjenicama o tehnologiji verovatno će vas iznenaditi podatak da je jedan od prvih računara radio na vodu! Bio je to tzv. integrator vode, a izumeo ga je ruski arhitekta, slikar i grafičar Vladimir Sergejevič Lukjanov 1936. Ovakva vrsta računara je u Sovjetskom Savezu bila aktuelna do osamdesetih godina. Koristila se u svrhu velikog modeliranja u brojnim naučnim sferama.

Izum „oca računarstva“ Čarsla Bebidža iz osamdesetih godina 19. veka zapravo je pravi početak kompjuterske ere. Iako je Lajbnic pre dva veka napravio kalkulator koji je obavljao neke matematičke radnje, tek je Bebidžova sprava te operacije obavljala uz pomoć memorije.

Britanska mašina Colossus, korišćena u vojne svrhe, bitno je uticala na tokove Drugog svetskog rata. Uspevala je da dešifruje nemačke tajne kodirane poruke i upravo se ona smatra nekom vrstom prvog digitalnog kompjutera.

Sprava koja se zapravo smatra prvim pravim kompjuterom (ENIAC) pojavila se 1946. g. na Univerzitetu u Pensilvaniji. Imala je skoro 25 tona, bila je širine 5,4 metra i dužine 24 metra. Ovaj kompjuter sadržao je u sebi čak 804 km kablova i 17.500 elektronskih cevi. Njegovi tvorci su bili Džon Mokli i Džon Presper Ekert. Prvi uspešan komercijalni kompjuter bio je UNIVAC, koji je 1953. upotrebljen u svrhe popisa stanovništva.

„Veza širom sveta“

Svestska komunikaciona mreža (World Wide Web iliti veza širom sveta) posebna je vrsta pristupa informacijama na internetu. U pitanju je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu (HTTP serverima) širom sveta. Zahvaljujući ovim hipertekst transfer protokolima, kodirane poruke se prenose sa jednog na drugo mesto. Engleski fizičar Tim Berners Li učinio je uslugu svetu ovim izumom, nazivajući veb više društvenom alatkom nego tehničkom kreacijom.

Internet se sastoji od lokalnih mreža – LAN  (koje su deo šire mreže – WAN), u kojima su povezana najmanje dva kompjutera. Na primer, kada se zaposleni poveže sa internetom iz svoje firme, on je u LAN-u, a kada nekoliko poslovnih ili drugih organizacije poveže svoje kompjuterske sisteme, njihovi korisnici su deo WAN-a. 

Internet je tako postao globalna horizontalna komunikaciona mreža i najveća svetska platforma za povezivanje ljudi, odnosno za njihovo upoznavanje i komuniciranje, kao i za razmenu informacija i robe.  Davno je prešao iz običnog alata u posao. Postao je opšteupotrebljivo dobro i najsofisticiranija alatka u komunikacionim marketinšikim i strateškim kampanjama. Razvoj interneta sa milionima veb-servera i više od milijardu veb-stranica karakteriše hiperprodukcija informacija i neprestana komunikacijska aktivnost. Upravo je internet od publike (slušalaca, čitalaca, gledalaca) napravio korisnike. To znači da čovek više nije puki konzument informacija, već više nego ikada pre aktivni učesnik u interakciji, koji dok čita, gleda ili sluša istovremeno može i stvarati određeni sadržaj.

Zanimljivosti o internetu – internet i svet

• Bežični internet je zapravo osnovan 1990, što znači da je nedavno proslavio 30. rođendan. Wi-fi je danas najveći prenosnik komunikacije širom sveta. 
• Već sredinom 90-ih bilo je oko 20 miliona korisnika interneta. U 2016. g. ovaj broj je porastao na blizu tri i po milijardi, što je oko 45% svetskog stanovništva.
• Da li ste znali da interneta ima čak i na vrhu Mont Everesta?
• Singapur je, prema podacima iz 2019, država sa najvežom prosečnom brzinom interneta.
• Svakoga dana se na Guglu izvrši pet milijardi Gugl pretraga! Sa najviše korišćenja interneta prednjači Kina (preko 650 miliona korisnika). 
• Kao najpopularnija veb-lokacija u svetu rangiran je Gugl, dok je YouTube na drugom, a Fejsbuk na trećem mestu. 
• Mračni veb (dark web) čini manji deo dubokog veba i sadži veb-sajtove koji se ne mogu pronaći na javnom, površinskom ili čistom delu interneta. Ovi sajtovi su većinom ilegalni (trgovina oružjem, drogom, crnom berzom lekova itd.) i nemaju standardne domene tipa .com/.org/.net, već koriste domene koji se ne mogu lako pratiti (.onion npr.).
• Među najpretraživanijim sadržajima, sudeći prema ključnim rečima, jesu video-igrice, vremenska prognoza i društvene mreže.
• Prema zanimljivim podacima koje je 2015. g. izneo profesor Stenli Baran, komunikolog, 67% ljudi koristi inernet ležeći u krevetu, 47% dok čeka nekoga, 39% gledajući televiziju, 25% u gradskom prevozu, 22% dok provodi vreme u porodičnom krugu, 19% iz kupatila i 15% dok kupuje. 

Zanimljivosti o internetu – internet u Srbiji

• Povezivanje Srbije na internet počelo je krajem osamdesetih godina (povezivanje Univerziteta u Beogradu sa tadašnjom evropskom akademskom mrežom), ali zbog početka rata i sankcija, veze sa EARN-om bivaju prekinute. Prvo komercijalno pružanje internet usluga našoj širokoj populaciji  dešava se 1995/1996. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, a u početku je bilo ograničeno na akademski krug.

• Danas u našoj zemlji preko 3.750 lica koristi internet svakog ili skoro svakog dana! 
• Prema godišnjem istraživanju o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, statistika govori da je u Republici Srbiji 2020. g. preko 80% domaćinstava posedovalo internet priključak, što je za više od 8% u odnosu na 2018. 
• Najzastupljeniji tip konekcije u Srbiji je putem mobilnih uređaja (telefon ili tablet). 
• Mobilni telefon ili smartfon su uređaji koji se najčešće koriste za pristup internetu van kuće ili posla, dok se u odnosu na njih znatno i neuporedivo ređe koriste laptop i tablet.
• Za potrebe poslovanja kod nas internet koristi 100% preduzeća, od kojih gotovo 85% poseduje i sopstveni veb-sajt.

Potreba za povezivanjem, kao i potreba da udružimo snage, razmenjujemo informacije i iskustva, te naučimo što možemo više jedni o drugima, duboko je ukorenjena u čovečanstvu. Danas je ona najizraženija putem interneta, jer milijarde nas svakoga dana deli svoja razmišljanja, osećanja, podatke i resurse sa svetom na mreži.