Današnju svakodnevnicu ne možemo da zamislimo bez tehnologije, uređaja i raznih modernih aparata koji nas okružuju u našem domu i na poslu i olakšavaju nam život. Zapravo, nova tehnološka otkrića, koja su nekad bila prava “čuda nauke” danas su postala toliko česta i uobičajena da nas više i ne iznenađuju.
Koliko god ovi izumi izgledaju fascinantno, priče koje se kriju iza njih su još zanimljivije. U tekstu pred vama predstavljamo pet zanimljivih i malo poznatih činjenica o tehnologiji koju svi koristimo na dnevnom nivou. Pročitajte!
Veš mašine – deo borbe za ženska prava
Prva veš mašina, kakvu danas znamo, izumljena je 1908. godine, i do danas nije mnogo promenila svoj izgled. Više od 90% korisnika ovog uređaja su žene, pa mnogi akademici misle da su veš mašine učinile više za ženska prava i slobodu od raznih feminističkih simbola.
Naime, tradicionalno, posao pranja veša i održavanja higijene u kući pripadao je domaćicama – odnosno, smatrao se kao jedna od osnovnih dužnosti žena. Zahvaljujući razvoju tehnike, većini domaćinstava je veš mašina postala dostupna sredinom 50-ih godina 20. veka. Ovaj kućni uređaj je zamenio ženu i dao joj više vremena da se posveti sebi i da kroči na tržište rada koje je do tada bilo rezervisano uglavnom samo za muškarce.
Sada je situacija još lakša. Upravljanje prvobitnim mašinama je bilo u potpunosti manuelno, od podešavanja programa do uključivanja. Sa druge strane, danas, primera radi, Candy veš mašina ima opciju odloženog starta do 24h. Uopšte nije neophodno da budete pored uređaja da biste ga pokrenuli. Podesite sve unapred i nastavite sa ostalim aktivnostima, a mašina će početi sa radom u zakazano vreme. Veoma praktično, zar ne?
Jedan od prvih računara je radio na vodu
Rus Vladimir Sergejevič Lukjanov je 1936. godine uspeo da napravi prvi računar koji je rešavao diferencijalne jednačine. Ono što je fascinantno jeste činjenica da je ovu analognu mašinu pokretala – voda.
Podešavanje slavina i čepova izmenilo je protok (i promenilo promenljive), dok se krajnji rezultat video merenjem nivoa vode u određenim cevima. Nivo vode u raznim komorama, sa velikom preciznošću, predstavljao je uskladištene brojeve, a brzina protoka između njih predstavljala je matematičke operacije.
Ovo je bio jedini računar u Sovjetskom Savezu koji je rešavao ovakve vrste jednačina. Nazvan je i integrator vode i prvobitno je dizajniran da reši problem pucanja u betonu.
Vodeni analogni računari bili su aktuelni u Sovjetskom Savezu do 1980-ih i njihova osnovna namena bila je veliko modeliranje. Koristili su se u geologiji, rudarstvu, metalurgiji, proizvodnji raketa i raznim drugim poljima nauke. Sada se jedan takav primerak nalazi u moskovskom Politehničkom muzeju.
QWERTY tastatura je dizajnirana da bismo sporije kucali
QWERTY tastatura se koristi više od jednog veka, ali u poslednje vreme njena primena u sadašnjem svetu dovodi se u pitanje jer su drugi rasporedi dugmića, koji manje opterećuju vaše prste, dostupni na tržištu.
Popularna teorija navodi da je pronalazač ove tastature morao da redizajnira prvobitnu koja je imala dugmiće koji su podsećali na dirke na klaviru, a slova su išla po abecedi. Međutim, prve pisaće mašine su se često kvarile jer su se osetljive tipke zaglavljivale ako se na njima brzo kucalo ili ako su se pritiskale u isto vreme. Pored toga, izumitelj je redizajnirao raspored kako bi odvojio najčešće sekvence slova poput „th“ ili „he“ koji se često koriste u engleskom jeziku. Trenutni izgled je dizajnirao Remington, čime je rešen problem zaglavljenih slova.
Druga teorija je zasnovana na priči da je ova vrsta tastature dizajnirana kako bi se lakše i brže dešifrovala Morzeova azbuka.
3D štampač nije ništa novo
Da, 3D štampanje je starije nego što mislite. Zapravo, 3D štampa vuče korene iz 1980-ih. Čak Hal je 1984. godine izumeo postupak nazvan „stereolitografija“ koji je pomoću UV lasera učvrstio fotopolimer koji je stvarao 3D delove sloj po sloj.
Godine 1985-e, izvršni direktor kompanije Materialize, pravio je sopstvene ne-računarske modele „FDM“, a već pet godina kasnije to je postala jedna od prvih kompanija za 3D štampu.
Koristeći svoje korene u proizvodnji, 3D štampa se prvenstveno koristila za izradu prototipa proizvoda. Zapravo, velike korporacije i dalje koriste brze izrade prototipa kako bi uštedele milione dolara.
Na primer, Ford trenutno koristi 3D štampu kako bi napravio veliki izbor svojih automobilskih delova za testiranje. Prema Fordu, kompanija mesečno može da uštedi do 493.000 dolara ovim načinom proizvodnje.
Danas se u 3D štampi koriste razni materijali – od zlata do keramike. Pa možete čak štampati delove za izgradnju moderne kuće.
X–Y indikator pozicije za displej sistem
Da, dobro ste pročitali. Ovo ime je prvi naziv za prvi kompjuterski miš. Nastao je šezdesetih godina 20. veka u Istraživačkom institutu Univerziteta Stanford. Daglas Engelbart i Bil Ingliš su pronalazači ovog izuma. Prvi put je korišćen tokom 1968. godine na računaru po imenu Xerox Alto.
Godine 1968. Engelbart je prikazao obradu teksta, grafiku, prozore, povezivanje datoteka i kontrolu pomoću „miša“ – sve ove komponente našle su se i u modernim računarima. Popularni današnji naziv “miš” je takođe dao Engelbart jer ga je kabl koji je izlazio iz uređaja podsetio na rep miša.
Iako su danas u upotrebi ekrani osetljivi na dodir, miš je i dalje nezamenljiv deo tokom korišćenja računara – samo, sada uglavnom bez ‘’repa’’.
