Upale urinarnih organa – simptomi, dijagnoza i lecenje

0
199

dr Miloš Radović-spec. ginekolog

Anatomija ženskog urinarnog trakta

Poznato je da su žene obzirom na anatomske karakteristike svog genitourinarnog sistema mnogo češće suočene sa infekcijama urinarnih organa nego muškarci. Mokraćna cev (uretra) je mnogo kraća nego kod muškaraca te je time i mnogo lakše prodiranje bakterija u samu bešiku. Zbog ove činjenice  većina oboljenja urinarnog trakta kod žena, čiji su simptomi opisani u nastavku, imaju i brži i lakši napredak u razvoju infekcije.

Upala mokraćne bešike ili cistitis je bakterijska infekcija posebno učestala kod žena u reproduktivnom periodu pa tako čak dve trećine žena razvije ovu upalu barem jednom u životu.  Zdravi urin je sterilan, što znači da se u njemu ne nalaze bakterije. Ali mokraćna cev može doći u kontakt s bakterijama iz okoline, često Escherichijom coli ili enterobakterijama  iz analnog područja, koje mogu lako dospeti do mokraćne bešike i tamo prouzrokovati upalu. Zbog kratke i šire uretre, patogeni mikroorganizmi brzo ulaze u bešiku. Međutim, bolest nije uvek akutnog karaktera.  Naprotiv –  kod žena se često javljaju i hronične infekcije genito-urinarnog sistema. Uglavnom se žene suočavaju sa bolestima kao što su cistitis, uretritis, pijelonefritis.

Infekcije mokraćnih organa su najčešće uzrokovane sledećim bakterijama:

  • Escherichia coliKlebsiella pneumoniae
  • Proteus mirabilisEnterococcus faecalis,
  • Staphylococcus saprophyticus.

-Većina uroinfekcija  je najčešće uzrokovana bakterijom Escherichijom coli.

Žene u reproduktivnom periodu ( od 20 do 50 godina) često dobijaju upalu mokraćne bešike nakon polnog odnosa prilikom kojeg se blago ošteti ili iritira mokraćna cev pa te bakterije lako dospeju do mokraćne bešike. Mokraćovod  i bešika se inficiraju bakterijama. Cistitis je ujedno i najčešća bakterijska infekcija mokraćnog trakta. Razmotrimo neke od znakova ovih bolesti kod žena.

Upala mokraćne cevi (uretre)  -Uretritis

Ulazak bekterija iz spoljne sredine, debelog creva ili iz ginekološkog trakta u mokraćnu cev dovodi do zapaljenjskog procesa koji direktno utiče na uretru. Može se javiti kod žena sa poremećajem imuniteta, dijabetičara, kod pacijenata koji imaju kamen ili pesak u mokraćnim kanalima i kod stečenih anomalija mokrćovoda. Bolest karakteriše pojavljivanje sledećih simptoma:

  • veoma bolno mokrenje,
  • povećana učestalošću mokrenja;
  • pojavljivanje sekreta iz uretre, koje uzrokuju crvenilo, jako peckanje i otok njenog spoljašnjeg otvora (orifitium externum uretrae);
  • povećanje koncentracije leukocita u analizi urina, prisustvo proteina.

Bolest se, po pravilu, razvija u slučaju ulaska u uretru patogenih mikroorganizama, sexualnim odnosom,  a takođe može biti posledica održavanja loše higijene intimne regije. Povremeno, bolest se može pojaviti  i kao rezultat širenja  infekcije u urinarni sistem iz drugih hroničnih žarišta infekcije prisutnih u telu (gornji urinarni trakt, infekcija vagine, materice, jajnika, abscesi, tonzilitis , periodontitis, itd.). Najčešće dijagnostikovani  patogeni u zasejanim  rezultatima urinokulture su escherihia colli, mikoplazma, enterokok, gonokokus, ureaplazma i hlamidija.

Kako se manifestuje cistitis kod žena?

Infekcija mokraćne bešike  ponekad ne izaziva nikakve simptome i otkriva se slučajno prilikom laboratorijske analize urina zbog nekog drugog razloga.

Simptomi bakterijske infekcije mokraćne bešike mogu ličiti na simptome drugih uzroka  (obična prehlada, gastro-enteritis ili pad imuniteta).

Početak bolesti je obično nagao i brz, a uključuje dizuriju (bolno mokrenje), učestalo mokrenje malih količina mokraće (polakizuriju), urgenciju mokrenja (neodložnu potrebu za mokrenjem) i ponekad bolove.

90% slučajeva cistitisa uzrokovano je bakterijom Escherichijom coli.

Najsigurnije je laboratorijski testirati urin kako bi se definitivno utvrdio uzrok upale i počelo s lečenjem.

Ovaj poremećaj je možda najčešći od svih ostalih koji utiču na bešiku. Uz to se i mucinozna membrana bešičnog endotela zbog upale menja, što uzrokuje sledeću simptomatologiju:

  • često, bukvalno svakih 10-15 minuta uriniranje, praćeno jačim gorućim bolom ili pečenjem;
  • pojavljivanje urina tamnije boje;
  • osjećaj peckanja, boli i pritiska prilikom mokrenja,
  • nikturija (noćno mokrenje)
  • bol pri dnu stomaka, neposredno iznad pubične kosti, koja može imati širenje na dole celom dužinom mokraćovoda, dosadan i uporan karakter i koja se intenzivira pri kraju mokrenja.
  • ponekad se može pojaviti i krv u urinu, veća količina eritrocita
  • takođe, mogući su i bolni polni odnosi, povišena telesna temperatura, umor, mučnina i povraćanje.

Oko 80% slučajeva ove vrste patologije javlja se kao rezultat izloženosti genito-urinarnog sistema bakterijama:  Escherichia coli ili Staphylococcus aureus. Osnova lečenja bolesti je antibakterijski lek dat prema rezultatima antibiograma dobijenog iz urinokulture.

Stariji ljudi često nemaju nikakve simptome, a tada se kao rezultat može razviti i nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija) pa i infekcija bubrega uz povišenu temperaturu.

Potrebno je odvojeno pričati o hroničnom obliku ove bolesti tj. o hroničnom cistitisu. Po pravilu, to je poremećaj koji se često javlja istovremeno udružen sa već od ranije postojećim oboljenjima kao što su: urolitijaza, patologija anatomske gradje uretre, upala bubrega. Simptomi hronične bolesti se primećuju uglavnom u fazi pogoršanja (akutizacije) same bolesti.

Upala mokraćne bešike  u trudnoći

Upale bešike  su češće u trudnoći, a razvije ih jedna od 10 trudnica, najčešće su od 1. do 6. meseca trudnoće. Materica koja u tom periodu naglo raste može vršiti pritisak na bečiku i mokraćovod otežavajući prolaz urinu, zbog čega se povećavaju šanse za razvoj bakterija u bešici.

Učestalo mokrenje u trudnoći je uobičajeno, stoga se retko prepoznaje kao simptom upale bešike.  Ipak, kod svake sumnje potrebno je odmah otići lekaru jer se u trudnoći vrlo lako infekcija može proširiti na bubrege.

Koji su znaci pijelonefritisa?

Ovo oboljenje podrazumeva da zapaljenski  proces postoji direktno u bubrežnim karlicama. Prema nekim statistikama oko 90% žena koje su ranije doživele ovu bolest do 50 godina starosti nisu imale nikakve simptome.

Međutim, akutni pijelonefritis se može manifestovati  na sledeći način:

  • povećanje telesne temperature iznad 38 stepeni;
  • bol u lumbalnoj regiji;
  • pojavljivanje bakterija u urinu i urinokulturi, leukocita.

Na sreću, izbegavanjem unošenja bakterija u mokraćnu cev moguće je sprečiti nastanak upale. Zato je, posebno u trudnoći, važno znati kako prevenirati razvoj urinarne infekcije.

Prevencija upale bešike

Šanse za razvoj bakterijske infekcije mokraćnih organa smanjit ćete pridržavajući se sledećih saveta:

  • Pijte mnogo vode i čaja, izbegavajući alkohol, kisela pića i kofeinske napitke.
  • Mokrite čim osetite potrebu.
  • Pre i posle polnog odnosa operite genitalno područje.
  • Mokrite odmah posle polnog odnosa.
  • Posle velike nužde brišite se u smeru od napred prema nazad.
  • Koristite toaletni papir bez veštačkih mirisa i boja.
  • Izbegavajte korišćenje ženskih kozmetičkih proizvoda za intimnu njegu.
  • Nosite pamučni donji veš i čistite ga blagim deterdžentima.
  • Nakon tuširanja čistim peškirom dobro osušite urogenitalno područje.

U cilju prevencije i prirodnog lečenja od urinarnih infekcija blegotvorno dejstvo su pokazale sledeđe supstance: Brusnica (čaj i sok), peršun, beli luk, uvin čaj, unošenje većih količina vitamina C, i soda-bikarbona.

Terapija

Blagi slučajevi upale bešike mogu nestati spontano, bez lečenja. Ali zbog opasnosti od širenja infekcije na bubrege, obično se preporučuje lečenje.

Prvo i najjednostavnije što se može preduzeti je unošenje mnogo veće količine tečnosti  u obliku čiste vode ili čajeva kako bi se isprale bakterije iz mokraćne bešike.  Najblagotvorniji su se pokazali čajevi od: uve, peršuna, belog sleza. Tako se kod blagog cistitisa  može odstraniti veći dio bakterija, a ostalo će obrambeni mehanizam organizma sam ukloniti.

Cistitis je neugodan, ali obično dobro odgovara na lečenje. Kod jačih upala prepisuju se oralni antibiotici koji se obično uzimaju tokom 3 dana. Mogu se produžiti na 7 do 10 dana u slučaju upornije infekcije.

Ako su česti recidivi, odnosno vraćanje infekcije nakon lečenja, lekar može prepisati male doze antibiotika koji se uzimaju neprekidno kako bi spriječili povratak upale. Takve male doze uzimaju se svakodnevno, nekoliko puta nedeljno ili nakon polnog odnosa. Od antibiotika se koriste: klotrimoksazol, nitrofurantoin, amoksicilin i fluorohinoloni.

Uroginekolog vam može prepisati i druge lekove koji će smanjiti bol i nelagodu od simptoma pa se tako atropin prepisuje za opuštanje mišića, a fenazopiridin za smanjivanje bolova i upale.

Kada se kod pacijenata počnu pojavljivati jači simptomi gore navedenih bolesti, lečenje treba odmah započeti. Što brže uvodjenje antibiotika će sprečiti kako širenje infekcije kroz genitourinarni sistem tako i širenje oboljenja i na susedne organe. Takodje se time prevenira i prelazak obične urinarne infekcije u njen najteži i najopasniji oblik koji se naziva Urosepsa a koja nastaje širenjem infekcije putem krvi do drugih organa, a predstavlja teško i po život opasno stanje ! Ona predstavlja urgentno stanje, zahteva hitnu hospitalizaciju pacijenta i leči se kombinacijom najačih (dva a nekada i tri) intravenskih antibiotika najnovije generacije.

Osnova terapijskog procesa većine upalnih bolesti urinarnog trakta predstavljaju: antibakterijski lekovi, antiinflamatorni lekovi, diuretici, uroantiseptici i lekovi protiv bolova.

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da unesete svoj komentar
Unesite svoje ime