Narodni običaji su tradicija koja se stvara vekovima u jednom društvu, te prenosi s kolena na koleno a venčanje je ceremonija koja najviše obiluje simbolikom. Neki stari običaji su opstali do danas, neki se više ne praktikuju, a neretko se verovanja značajno razlikuju između urbanih i ruralnih sredina.
Ukoliko planirate svadbu, a niste sigurni koji su to narodni običaji koji se praktikuju na venčanju, u nastavku teksta ćemo se osvrnuti na neke od običaja srpske tradicije održavanja ceremonije venčanja.
Pozivanje gostiju buklijom
Bilo da se ceremonija venčanja održava u dvorištu, svečanoj sali ili sali hotela poput one prelepe koju ima Majestic hotel u Beogradu, čin pozivanja gostiju je tradicionalno isti – buklijom. Buklija je čutura napunjena rakijom koju mladoženjin otac ili rođak nosi u goste, obaveštava ih o venčanju i poziva na ceremoniju.
Običaj je da ukućani, u čiju kuću je uneta buklija popiju malo iz nje, okite je cvećem, peškirima i dragocenostima, pa je doliju rakijom kako bi mladencima poželeli svu sreću i potvrdili svoj dolazak na ceremoniju venčanja.
Običaj je da se prvo pozove kum, pa stari svat i starojko, a nakon toga ostale zvanice.
Simbolika kićenja kapije
Često viđate okićenu kapiju dvorišta ili vrata kuće pa na osnovu toga odmah znate da je bilo veselja. Kićenje kapije simbolizuje odlazak devojke iz kuće, van roditeljskog gnezda, a kićenjem roditelji tradicionalno daju blagoslov i žele svu sreću svom detetu.
Prema tradiciji, kapija treba ostati okićena dokle god se cveće ne osuši, ili do prvih mladenaca, praznika koji slave parovi koji su se pre toga venčali. Zato konstrukcija u obliku luka treba biti čvrsta, kako bi izdržala vremenske nepogode duži vremenski period.
Uglavnom se bira sveže cveće i zelenilo, koje treba imati primat u ukrašavanju jer duže opstaju od cveća. Ukoliko mladenci nemaju kapiju već žive u stanu, ova tradicija se poštuje kačenjem okićenog venca na vratima.
Bacanje bidermajera
Tradicija bacanja bidermajera nastala je još u 14. veku, kada su gosti verovali da će im komad mladine haljine doneti sreću, pa su tokom ceremonije kidali deo po deo venčanice. Zbog toga je mlada bacala bidermajer kako bi skrenula pažnju gostiju, i uspela da pobegne i sačuva svoju venčanicu.
Iako je danas ova pomalo varvarska tradicija na sreću izumrla, bacanje bidermajera je ostala simbolika koja se praktikuje na svakom venčanju, a veruje se da će devojka koja ga uhvati biti sledeća za udaju.
Prilikom bacanja treba voditi računa da bidermajer ne padne na zemlju, jer se veruje da to donosi lošu sreću.
Kumovi ne moraju kupovati burme
Kum se smatra duhovnim ocem i po pravilu uživa najveće poštovanje u porodici. Poziv za kumstvo se smatra čašću pa ga ne bi trebalo odbiti ukoliko za to nemate opravdan razlog.
Stara srpska tradicija je da se kumstvo prenosi sa kolena na koleno, premda je danas ta praksa polako prestaje da bude običaj. Mladi ljudi ne žele da im kum bude neko koga viđaju retko ili koga ne poznaju dovoljno, pa uglavnom uzimaju prijatelje za kumove.
Prema staroj tradiciji, kum je zadužen za kupovinu burmi. Danas, ovaj svadbarski običaj se retko praktikuje jer mladenci ne žele da im drugi biraju prstenje koje će nositi tokom čitavom života.
Burme mogu biti sa dijamantima, dragim kamenjem, od žutog ili belog zlata, različitih oblika i veličina, pa iz tog razloga mladenci nerado prepuštaju takav izbor drugima.
Današnja praksa podrazumeva da mladenci svojim kumovima daju burme, koje oni naposletku predaju matičaru ili svešteniku. Naposletku, sve je stvar dogovora.
Burma se u Srbiji nosi na domalom prstu desne ruke, premda način nošenja venčanih prstenja zavisi od kulture do kulture.
Običaj nošenja burme na desnoj ruci datira još od starih Rimljana, koji su imali levu ruku povezivali sa lošim osećanjima, međutim sve više bračnih parova se odlučuje da burme nosi baš na levoj ruci iz praktičnih razloga. Preko 90% ljudi na svetu je desnoruko, pa tako je prsten na desnoj ruci mnogo više izložen habanju.
Kao što smo već pomenuli u tekstu iznad, narodni običaji koji se praktikuju na venčanju razlikuju se u svakoj sredini, stoga je najvažnije da napravite atmosferu u kojoj ćete prvenstveno uživati vi jer je to vaš dan, a gosti su tu da ga proslave u veselju zajedno sa vama.
