Priča jedan stari Bosanac, svojim unucima dogodovštine iz 2. svetskog rata:
– I bio ja tako u konc-logoru, kad jednog dana dođe neki tip sav obučen u crno, poredja nas dvadesetak, uze jednu metalnu šipku i počne.
Prvog opali po glavi i ovaj na mestu mrtav. Dođe drugom, opali ga po glavi, ovaj se raspolovi, treći mrtav, četvrti isto, dođe i na mene red. Nemac zamahne, odalami me iz sve snage, šipka se savije na pola, a ovaj odleti 5 metara u nazad, meni ništa.
Nastade muk, ljudi stoje u redu i čekaju, A MENI NEPRIATNO, NEPRIJATNO!!!
Priča deda unucima kako je bilo u ratu: – i tako ja stojim na straži, kad naiđoše četiri nemca, deco ja sam se usro!
Deca: -A što nisi pobegao?
Deda: – tad sam i pobegao nego sad sam se usro!
Priča deda unucima kako je bilo strašno za vreme rata kad je okupator upao u selo, pola su jebali, pola su streljali. Kako si ti prošao deda? – pita ga unuk. Mene su streljali!
Bio rat i vojnika pogodi metak u nogu. I drao se on drao i došao drugi vojnik i reče: – „Šta ti je bolan, pogodio te metak u nogu a dereš se ko konj, a onog tamo granata pogodila pa se živ ne čuje.“
Postavili partizani zasedu nemcima u šumi, i seli da ih čekaju. Nemaca nema pa nema. Komandant zabrinuto reče: -Pa gde su. Da im se nije nešto desilo?
Crnogorac priča svojim prijateljima kako mu je bilo u ratu.: – „Mi ko sokolovi potrčali niz brdo, a Nemci ko zadnje kurve za nama.“
Ulazi Hitler u logor i kaže:
– Au što ste se ugojili, pogotovo ti iza metle!
