Razni istraživači već vekovima unazad pokušavaju da otkriju tajnu večnog života. Iako eliksir večne mladosti još uvek nije otkriven, činjenica je da se prosečni životni vek u svetu povećao i da ima tendenciju da u budućnosti bude još duži. Interesantna je činjenica da je u pojedinim zemljama sveta životni vek zantno duži od svetskog proseka koji iznosi 71 godinu. Koji narod najduže živi? Šta je tajna dugovečnosti čoveka? To će vam donekle otkriti članak koji je pred vama. Prema istraživanju sprovedenom tokom 2017. godine a koje je objavljeno na sajtu worldhappiness.report najduži životni vek u svetu imaju stanovnici sledećih zemalja:
Japan
Sa prosečnim životnim vekom od 83 godine, Japanci su već dugo, dugo godina unazad u samom vrhu među narodima koji najduže žive. Okinava, koju često nazivaju zemljom besmrtnika, japanska prefektura koja se sastoji od stotine ostrva i ima nešto manje od milion i po stanovnika, bila je globalni centar istraživanja dugovečnosti kod čoveka. Zašto baš Okinava? Zato što u ovoj grupi južnih japanskih ostrva živi više od 400 stogodišnjaka.
Otkriveno je da velike zasluge za dugovečnost stanovnika ovih ostrva ima način njihove ishrane. U njoj dominira čuveni tofu, sir od sojinog mleka sa izuzetno visokim sadržajem proteina, patat (slatki azijski krompir), i u nešto manjoj meri riba. Izuzetno aktivan društveni život u snažnoj zajednici, tipičan za Okinavce starije starosne dobi, značajno doprinosi smanjenju nivoa stresa i snažnom osećanju pripadnosti, što je itekako značajan faktor njihove dugovečnosti.
Španija
Španci prosečno žive 82,8 godina. Mediteranska ishrana bogata maslinovim uljem, svežim voćem i povrćem i kvalitetnim vinom, značajno doprinosi dugovečnosti stanovnika Španije. Međutim, dug životni vek Španaca krije još jednog keca u rukavu. Sijestu.
Ako imate samo pola sata pauze za obrok kada ste na poslu, onda jedete brzo, što se kaže „s nogu“, a to nije dobro, jer organizam nema vremena da odmori i da pravilno svari hranu. Međutim, kod Španaca to nije slučaj. Oni praktikuju čuvenu Sijestu. Između 2 i 5 popodne zatvaraju se sve radnje i kancelarije; pravi se dva do tri sata pauze od rada. Ljudi odlaze kući ili u restorane, tamo ručaju u miru, a nakon ručka imaju vremena da se opuste i da odmore. Tako svom organizmu daju dovoljno vremena da svari i najteže svarljivu hranu. To je sigurno zdravije nego brzi obroci.
Španci su takođe veoma aktivni. Oni vole da prave kilometarske šetenje gradom i da voze bicikle. Za kraće gradske relacije retko koriste javni prevoz, a sopstvene automobile gotovo nikada.
Singapur
Sa slobodnim pristupom za sve građane, državne zdravstvene ustanove primenjuju najsavremenije medicinske tretmane, zbog čega se zdravstveni sistem u Singapuru često naziva „sistem čuda“. Rezultat toga je fantastičan: stanovnici Singapura u proseku žive 83,1 godinu. Singapur je zemlja sa jednom od najnižih stopa smrtnosti porodilja i novorođenčadi u svetu, a u zdravstvenoj zaštiti sva pažnja je fokusirana na prevenciju bolesti.
Kultura i uređeno urbano okruženje takođe doprinose dužem životu. Singapurćani masovno odlaze u teretane i fitnes centre, ali koriste i mnogobrojne javne parkovske površine da vežbaju i to čine svakodnevno. Nedavno je čak otvoren i prvi javni terapeutski park, osmišljen tako da građanima pomaže da eliminišu stres, i da podstiče mentalne funkcije među starijom populacijom. Namirnice i proizvodi štetni po zdravlje ljudi su izuzetno skupi u Singapuru. Najbolji primer su cene cigareta i alkohola, koje su višestruko veće nego u bilo kojoj drugoj državi sveta.
Švajcarska
Muškarci iz Švajcarske imaju najduži životni vek u svetu – 81 godinu. Kao jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, Švajcarska svojim stanovnicima obezbeđuje besplatan pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, a snažno osećanje egzistencijalne sigurnosti i blagostanja takođe daju značajan doprinos dugovečnosti Švajcaraca. Neke naučne studije pokazuju da je visok unos mleka i sira još jedan od faktora dugog životnog veka.
Živopisno okruženje Švajcarskih Alpa, sa fantastičnim prirodnim pejzažima, čistim planinskim vazduhom i nebrojenim mogućnostima za fizičke aktivnosti, koje je lako dostupno i stanovnicima svih velikih gradova u zemlji, takođe daje značajan doprinos kvalitetu života. Bukvalno svi Švajcarci, čak i oni čije karijere podrazumevaju rad u velikim gradovima, koriste svaki vikend za beg u planine i odmor psihe i tela.
Južna Koreja
Južna Koreja je zemlja čiji će stanovnici prema predviđanjima naučnika prvi dostići prosečan životni vek od 90 godina. Visok životni standard, snažna i rastuća ekonomija, širok i jako ozbiljan pristup zdravstvenoj zaštiti stanovništva neki su od glavnih razloga njihove rastuće dugovečnosti.
Način ishrane, koja je bazirana na fermentisanoj hrani, za koju je dokazano da smanjuje nivo lošeg holesterola, jača opšti imunitet organizma i ubija maligne ćelije, takođe ide u prilog životnom veku stanovištva Južne Koreje. Uopšte gledano, Korejci jedu hranu bogatu vlaknima i drugim esencijalnim hranljivim materijama.
Takođe, korejska kultura i potpuna fokusiranost na društvenu zajednicu, solidarnost i tradiciju, snažno doprinose kvalitetu života u ovoj zemlji. Korejci se često okupljaju u javnim kupatilima, koja oni zovu Jimjilbang, radi rekreacije, socijalizacije i borbe protiv stresa. Svemu ovome treba dodati i budistički način razmišljanja koji propagira život u zajednici i snažne međuljudske odnose, a negira individualizam.
Izvor: BBC
1 komentar
Pingback: Najsrećniji narodi na svijetu i zbog čega je to tako - Pozitivne.info