Sadržaj
Užurbana stvarnost nas poput nabujale reke nosi i primorava neprestano da plivamo i da se hvatamo u koštac sa brojnim obavezama, zadacima i pritisakom da sve završimo u roku uz poštovanje naših standarda i postavljenih ciljeva. Kad tad se desi da to ode predaleko pa nekad u danu kome nema kraja osetiš da „ne znaš gde udaraš“.
Savremen čovek danas često juriša da zadovolji najpre tuđe potrebe (deca, partner, roditelji, poslovni saradnici i dr.), a svoje ostavlja na čekanju. Vremenom, biva sve udaljeniji od sopstvenih potreba, zaboravi šta je voleo, šta mu je prijalo i kada se poslednji put osećao spokojno. Danas, više nego ikada, biti u kontaktu sa sobom postaje luksuz – i moć. Sposobnost da znaš kako si, šta ti treba i gde ideš zove se – samosvest. Tamo gde nema samosvesti ima mesta za najrazličitije smetnje psihološke i psihosomatske prirode.
Nekada se lična snaga merila glasom, brzinom, odlučnošću i hrabrošću. Danas, snaga (samosvesti) se ogleda u sposobnosti da staneš, oslušneš sebe i povežeš se sa autentičnim potrebama i iz tog mesta deluješ na svet oko sebe. Za ovaj proces je potrebno vreme. Kao jedan od vrlo efikasnih načina koji doprinose razvoju samosvesti poslednjih godina izdvojio se Geštalt pristup.
Šta je samosvest?
Samosvest se može odrediti kao unutrašnja jasnoća. Ona podrazumeva sposobnost da prepoznaš sopstvene misli, osećanja i telesne senzacije, da ih potom ne ignorišeš, potiskuješ ili osuđuješ. Da razumeš šta ih izaziva i da na njih odgovoriš kao odrasla i zrela ličnost. To je sposobnost da opažaš i razumeš sopstvene vrednosti, razmišljanja, namere i uverenja.
Samosvesna osoba ne mora sve da zna – ali je svesna toga šta zna a šta ne zna. Ona ume da zastane, uspori, prilagodi tempo sopstvenih aktivnosti trenutnim okolnostima. Ne reaguje impulsivno, ne krivi druge, ne beži u perfekcionizam – već prepoznaje gde jeste i šta može iz te pozicije da učini.
Udaljavanje od samosvesti približava vas psihosomatskim smetnjama
Mnogi od nas nisu naučili da prepoznaju i izraze šta im se dešava (u mislima i osećanjima). Vaspitavani smo da budemo poslušni, pristojni, jaki, skromni. U toj borbi za prihvatanje i uklapanje u postojeće društvene norme, često izgubimo kontakt sa sobom. Posledica je da ljudi žive živote neznajući šta zaista žele, nesvesni toga šta im smeta i frustrira ih, sve dotle dok ne izgube strpljenje i ne “puknu”.
Udaljavanje od sopstvenih autentičnih potreba ne mora nužno da rezultira “ ispadima u ponašanju”. Otuđenosti od autentičnih potreba je problem koji se strpljivo i tiho godinama razvija i počinje da ometa funkcionisanje na mnogo različitih načina.
Zbog nastalog problema osoba se odlučuje za psihoterapiju kod Geštalt terapeuta. Od njega se očekuje savet, podrška i pomoć kako bi osoba povratila svoj život, međutim proces terapije je takav da podrazumeva rast i razvoj samosvesti u realnom vremenu, osnaživanje i orijentaciju ka budućnosti.
Ljudi koji reaguju automatski ponašaju se u skladu sa ustaljenim društvenim obrascima ponašanja i očekivanjima, vremenom postaju nesrećni, anksiozni, depresivni, nezadovoljni i suočavaju se sa psihosomatskim smetnjama. Ovo se da sprečiti ili ublažiti. Zato je rad na samosvesti važan za svakoga, ne samo za terapeute, koučeve ili pomagačka zanimanja. To je veština potrebna svakom čoveku koji želi da živi iznutra ka spolja – autentično i stabilno.
Razvoj samosvesti kroz Geštalt pristup
Geštalt pristup polazi od svesnosti i iskustva u trenutku, za razliku od metoda koji se fokusiraju na „popravljanje ponašanja“ ili ispravljanje grešaka. Psihoterapeut ne pita: “Zašto si takav?”, već: “Kako to sada doživljavaš?” i “Kako možeš ostati u kontaktu s tim, bez povlačenja?”
Geštalt razvija samosvest kroz nekoliko ključnih elemenata:
1. Rad u „ovde i sada“
Geštalt je usmeren ka svesnom doživljaju sadašnjeg trenutka i ne bavi toliko analizom prošlosti. Geštalt terapet će u razgovoru sa klijentom pitati, na primer: “Šta se sada događa u tvom telu dok pričamo o autoritetima?“, umesto: “Zašto si uvek nervozan u blizini autoriteta?“
Ova promena fokusa omogućava kontakt sa sobom, bez racionalizacije i bežanja. To je mesto gde se dešava promena.
2. Osluškivanje tela kao izvora informacija
Naša fiziologija je takva da mnoge senzacje idu ispred naše svesti o njima. Naše telo zna pre nas – kada nam nešto ne prija, kada se grčimo, kada nam srce lupa, kada bežimo iako sedimo mirno.
Važno je obratiti pažnju na telesne senzacije jer su one zapravo veoma dragocene informacije i mogu doprineti procesu odlučivanja i promišljanja. Geštalt edukacija uči kako da se ponovo povežemo sa telom, da slušamo njegove signale i da ih integrišemo u svakodnevne izbore na putu ka autentičnoj ličnosti.
3. Kontakt umesto kontrole
Kroz Geštalt pristup učimo kako da budemo u kontaktu sa emocijama a ne kako da ih kontrolišemo. Kada možemo da kontrolišemo bes, tugu, strah, nesigurnost – dobijamo moć da ih razumemo i usmerimo, a ne da ih potiskujemo. Tada naša osetljivost i samosvest postaju izvor snage i vere u sebe.
4. Integracija ličnih delova
Geštalt koristi rad sa takozvanim „unutrašnjim delovima“ – delom koji nas kritikuje, delom koji se boji, delom koji sabotira, delom koji vrišti „ne mogu više“. Umesto da ih ignorišemo, mi ih postepeno integrišemo. To znači: “ništa u meni nije neprijatelj, sve ima svoju svrhu”.
Oni koji žele da se dublje bave sobom – ne samo kroz individualne seanse već i kroz edukativni proces, mogu da se opredele za Geštalt edukaciju, višegodišnji program koji kombinuje teorijsko znanje, lični razvoj i iskustveni rad u grupi.
Samosvest nije luksuz, već nužan alat za emocionalno zrelo funkcionisanje. Geštalt edukacija ne nudi gotova rešenja i uputstva za razvoj samosvesti i autentične ličnosti, ali nudi prostor da razviješ kapacitet za osećanje, razumevanje i svesno delovanje.
Više o tome kako izgleda Geštalt edukacija, kome je namenjena i kako izgleda proces upisa možete saznati ovde: gestaltedukacija.rs
Koje su dobrobiti samosvesti?
Samosvest nije odlika egoistične ličnosti, već je osnova zdravog odnosa prema sebi i drugima. Čovek je godinama živeo u skladu sa društvenim normama i očekivanjima bez vremena da misli o sopstvenim potrebama, što je bilo društveno poželjno. Vremenom je došlo do toga da se udaljio od sopstvene prirode i autentičnih potreba. Svet u kome živimo se brzo menja i neprestano raste broj zahteva koje naše doba stavlja pred nas. U društvu koje promoviše multitasking, produktivnost i brze odgovore, osoba koja stane i pita sebe: „Kako sam sada?“, deluje revolucionarno a zapravo – to je najprirodnija stvar.
Vremenom sa razvojem i jačanjem samosvesti osoba počinje da:
- postavlja granice bez osećaja krivice,
- jasno uviđa sopstvene vrednosti bez potrebe za potvrdom,
- prepoznaje kada nešto nije njeno (tuđi bes, očekivanje, manipulacija),
- oseća kada se udaljava od sebe – i zna kako da se vrati.
Samosvest je snaga koja se ne gradi preko noći, već kroz proces unutrašnjeg rada koji je dugotrajan – ali donosi slatku, neprocenjivu slobodu.
Umesto zaključka
Snaga počinje tamo gde si ti – sada. Ako želite život u kome znate gde ste, šta osećate, šta vam prija i ne pristajete na manje, onda je pravi trenutak da razmislite o razvoju samosvesti kroz Geštalt psihoterapiju i edukaciju, koje će vam ponuditi bezbedno polje za duhovni rast.
Ako težite ka tome da razvijete prisutnost, stabilnost i integritet u svakodnevnim postupcima – onda vam je potrebno iskustvo, a ne još jedna knjiga o samopomoći. Geštalt pristup vam neće dati gotove odgovore, ali će vam pomoći da čujete sopstveni glas, da se vratite svojoj prirodi i postupate u skladu sa njom. Što je možda i najznačajnija stvar koju možete da uradite za sebe i druge.
