Životinje se, kao i lјudi, trude da obezbede preživlјavanje svog potomstva. Neke to čine i po cenu sopstvenog opstanka.
Zelena morska kornjača živi u tropskim područjima Atlanskog, Tihog i Indijskog okeana. Može da naraste do 1.25 metra. Ova vrsta kornjače dobila je ime po zelenoj boji svoje masti, a ne po boji kože oklopa kako to misli većina ljudi.
Put u neizvesnost
Zelene morske kornjače, da bi što bolјe zaštitile položena jaja, odlaze na udalјena, izolovana ostrva, poput čuvenog arhipelaga Galapagos u Tihom okeanu ili manje poznatog ostrva Asenšn u Atlanskom okeanu, koje je više od 2.000 kilometara udalјeno od obala Brazila. Za mnoge od njih, nažalost, to je put bez povratka.
Zanimlјivo je da i pored pažlјivog istraživanja ovih iscrplјujućih putešestvija morskih kornjača, za naučnike i dalјe ostaje tajna zašto kornjače plivaju tako daleko i kako se orijentišu na putu. Srećom veliki broj stiže na odredište, ali ih tamo opet očekuje naporno putovanje po kopnu.
Ženke u toku noći izlaze iz talasa okeana na plažu. Na kopnu im težina sopstvenog tela pritiska pluća, tako da dišu otežano. Uz veliki napor stižu do kraja plaže gde je pesak dovolјno vlažan za rađanje malih kornjača, a da pri tom voda ne može da dospe do gnezda. Kada izabere mesto, mama-kornjača svojim perajima iskopa rupu u koju polaže oko 140 okruglih jaja. Pošto jaja zatrpa i izravna pesak, kornjača se polako vraća u more – svoj zadatak je obavila.
Sam proces polaganja jaja traje nekoliko sati. Dalјi razvoj malih kornjača prepušten je sudbini. Jaja su devet do deset nedelјa sigurna u skrovišu, a zatim se odjednom izlegu sve male kornjače i zajedno krenu prema moru. Izuzev ljudi, samo neke velike vrste morskih pasa mogu jesti odraslu morsku kornjaču. Nasuprot tome tek izležene kornjače na kopnu imaju na svojoj grbači čitav niz predatora. Vreme od momenta kad napuste svoje leglo do trenutka kad stignu do vode je najopasnije u njihovom životu. Međutim, ni u vodi nisu sigurne sve dok ne narastu dovoljno id ok im oklop ne ojača.
Mladunci koji uspeju da prežive, mogu da dožive i do osamdeset godina u divljini.
Interesantna je činjenica da su malene kornjačice mesožderi, dok se mlade i odrasle životinje obično hrane morskom travom i biljojedi su.
Mnoga ostrva širom sveta su poznata kao Kornjačina ostrva zahvaljujući Zelenim morskim kornjačama koje se razmnožavaju na njima.
Morske kornjače polako nestaju
Zelena morska kornjača spada u ugrožene životinjske vrste i obeležena je od strane IUNC i CITES kao zaštićena vrsta. Ipak, kornjače su i dalje ugrožene ljudskom aktivnošću. U nekim zemljama, kornjače i njihova jaja se love radi ishrane ljudi.
Ono što najviše ugrožava opstanak morskih kornjača je turizam, sve je manje mesta gde ljudska noga nije kročila a samim tim i onemogućila ove neverovatne i zaista hrabre životinje da ostave svoje potomstvo.
