Pored toga što je Andrija Milošević odličan glumac, komičar, imitator on je dobar dobar i pisac pesama za decu. S vremena na vreme izrecituje po neku svoju pesmicu na opšte oduševljenje mališana, ali i nas odraslih. Uspeli smo da pronađemo njegove tri pesme za decu: „Tužni ruža“, „Ćure“ i poslednju ali ne i manje zanimljivu „Mačak i skakutavo jaje“.
Tužni ruža – Andrija Milošević
Išao sam tako svetom
družio se s jednim cvetom
i pričao sa njim tako
kako vetar nosi lako.
Čas si tamo, čas ovamo,
čas plačemo, čas pevamo
čas te maze, čas te tuku
dok ti tražiš mirnu luku.
Taj cvet dobri, drugar moj
poseban je cvetni soj
dopadnjiv je on baš svima
mada žensko ime ima.
Ali njemu to ne smeta
da je prelep kad procveta,
čak je jednom žena mužu
poklonila njega – ružu.
Al’ je tužan ruža bio
i to meni nije krio,
da je njemu dojadilo
da ga bere baš ko bilo,
i da želi da dočeka
da ga takne ruka meka
od iskrene neke duše
pa nek onda vetar puše
nek oluja sve počupa
jer i jeste ljubav skupa.
ona košta ona boli
al’ je lepo kad se voli.
Ćure – Andrija Milošević
U sred bure leti ćure
od ćurke najmlađi sin
bura ga nosi, on prkosi
iako je ćuran fin.
Krilca mu mala
još malo pala
al’ on se bori sa tim
jer niko nije od njegovog roda
odvojio se mnogo od poda,
a njega eto strašna bura
gore visoko, gura, gura.
Ćurka odozdo, gledaše čudo
kružeći oko plota,
gde mi ode dete ludo
ode mi za pilota.
Nadmeni ćuran ljubomoran,
besno je jeo gliste
iako više voli crve,
nije žalio iste.
Magarac njaknu, čestitam ćurko
sin ti je pravi dasa,
on je prvi ćuran na svetu
što plavim nebom kasa.
Mačak i skakutavo jaje – Andrija Milošević
Starim drumom, pa kroz seno
jedan mačak lenjo kreno
čas mjaukne, čas se stiša
mačak traži malog miša.
Kad odjednom brk mu frknu
i u levo rep mu strknu,
kad pogleda mačak pravo,
vide jaje skakutavo.
Skače jaje kojekud
mačak misli da je lud,
Ali jaje neće stati
poče mačor da ga prati.
Uskim putem sve do štale
oko kuće pseće male,
pored krmka od sto kila
do ašova i do vila.
Putevi ga zatim nose
na još vlažne senokose,
gde će ovo jaje doći
prati jaje sve do noći.
Preko brda i voćnjaka
sve do zvezda i oblaka,
na Mesecu malo zasta
tamo živi jedna lasta.
Šokantno je mačku bilo
gde se malo lašče svilo
ispričaću keru Peri
živi medved na Veneri.
A kit jedan nebom šturnu
’ladno živi na Saturnu.
Ali jaje skače samo
po svemiru tamo-amo.
Preskočilo zvezdu žutu
hita jaje mlečnom putu,
prati mačor i ne staje
po kosmosu juri jaje.
S leve strane u krivini
na lagodnoj tu visini,
preneražen mačak blene
u leteće dve sirene.
Ma jel ovo san il’ java
il’ je meni luda glava,
na Neptunu raste trava
tu krilata pase krava.
Videh mrava, sretoh brava
sve u svemu baš je strava.
Da pobegne jaje preti
eno jezdi na kometi,
Sada mačak isto mora
da uzjaše meteora.
Juri jaje i ne haje
a i mačak gas dodaje,
tada začu strašnu buku
i ugleda crnu rupu.
Nije dobra a ni fina
ta kosmička veš mašina,
njoj se ne sme blizu prići
već je treba zaobići.
Kad odjednom jaje stalo
zadrhtalo beše malo,
tada puče na dva dela
i proviri glava bela.
i kresticu malu ima
ovde nešto baš ne štima.
Gleda mačak, ne veruje
mali petlić sam putuje,
a dopuni ovu sliku
jedno glasno kukuriku.
Tu se mačak probudio
sanak beše sjajan snio,
protegnu se i mjauknu
kad od jednom, on ustuknu
i pogleda u daljinu pravo
nosorog mu reče zdravo.
Tu postavi pitanje goruće
ljudi moji, jel’ovo moguće.
