Ko vazda kuka, a nevolje mu nije? – Srpska narodna poslovica
Kukavica skitnica bez gnezda
Kukavica je šumska ptica koja živi širom sveta uglavnom u umereno-kontinentalnim i tropskim predelima. Postoji oko 60-ak vrsta ove ptice, a većina ima žućkastosivu boju; ipak postoji i nekoliko vrsta jarkih boja.Ona je ptica letačica, selica i pevačica. Smatra se korisnom pticom jer se hrani insektima. Dnevno pojede oko 200 insekata i tako čuva šume.
Kukavica nema svoje gnezdo. Noću spava čas na jednom, čas na drugom drvetu. Prava je lutalica. Zimu provodi u toplijim krajevima.
Mužjaci se sredinom aprila oglašavaju zvukom i privlače ženke. Kada se par pronađe počinje potraga za „domom“ svog ptića. Kukavica polaže jaja u tuđa gnezda. Najčešće su to gnezda crvendaća, carića, jezerskog vrapca, one vrste ptica koje su i nju samu podigle i prehranile u mladosti. Bira gnezda koja su na skrovitim mestima i u kojima već ima jaja. Svoje jaje brzo postavlja, a jedno jaje iz gnezda domaćina izbaci ili pojede. Jaje koje kukavica izlegne je po veličini, obliku i boji identično jajetu domaćina. U jednoj sezoni ženka može da položi od 9 do 20 jaja, svako u drugo gnezdo.
Ptica-domaćin ne razlikuje kukavičje jaje od svog i greje ga svojim telom dok se ne izlegne. Mlade kukavice se izlegu za oko 12 dana i veće su i snažnije od mladunaca u čijem su gnezdu. Mladunče se odlično snalazi u tuđem gnezdu. Njegovo nepce (unutrašnjost kljuna) je crvene boje što iritira odrasle ptice (roditelje) koji najviše njega hrane. Pošto brzo raste, često iz gnezda izgura druge ptiće kako bi smanjio konkurenciju za hranu.
Zašto kukavica potura svoje jaje u tuđa gnezda?
Kukavice se kratko zadržavaju na jednom prostoru pa nemaju puno vremena da misle na gnezdo i podizanje mladih. To prepušta drugima.
Kako narodno verovanje kaže, proleće počinje onog trenutka kada se oglasi kukavica.
