Sadržaj
Mnoge životinje ne provode zimu u svom staništu, već se sele u toplije krajeve. Najpoznatije selice su upravo ptice. U nekim područjima zima je izuzetno nepovoljan period za mnoga bića. Hladnoća tada predstavlja veliki problem za mnoge životinje, ali ona ipak nije glavni razlog za seobu nekih vrsta. Mnoge vrste sele se uglavnom zbog nedostatka hrane, dok bi hladnoću nekako i preživele. Odeđene vrste ptica se sele zbog parenja i razmnožavanja.
Po veličini jedinke se ne može zaključiti da li je ona selica ili ne, sele se i one krupne kao što su rode a i sitne kao što je kolibri. Više od 60% svih ptica koje žive u našim krajevima su selice.
U zavisnosti od vrste, ptice putuju pojedinačno (kukavica, svračak i drugi) ili u manjim grupama (guske, patke, ždralovi, ševe, zebe).
Kako ptice određuju kada da krenu na put?
Naučnici nisu još uvak sasvim sigurni kako ptice selice određuju vreme polaska i povratka. Veruje se da je dužina dana ono što je presudno za trenutak polaska. Čim dani počnu da se skraćuju, njima je signal da počnu sa pripremama za put.
Kako ptice znaju kuda da lete?
Zadivljuje njihova sposobnost nepogrešivog pronalaženja odredišta na kojima prethodno mnoge jedinke nisu ni bile kao i izdržljivost da u seobi prevale ogromne razdaljine, često i bez odmora. Smatra se da ptice u sebi imaju nešto poput unutrašnjih „časovnika“ i „kompasa“ koji ih usmeravaju i upućuju na prave puteve. Postoji i teorija da se pri kretanju orijentišu prema Suncu, Mesecu i Zemljinom magnetnom polju.
Kod nekih vrsta na put prvo kreću odrasle jedinke a zatim, kroz nekoliko dana i mladunci. Ipak, i mlade ptice uspešno pronalaze zajednička odredišta iako im je to zapravo prva seoba.
Kuda idu ptice selice?
Svaka vrsta ptica ima svoje stalno mesto „zimovanja“ Evropske vrste se najviše sele u Afriku i na Bliski istok, a pojedine vrste iz najsevernijih delova Evrope, spuštaju se samo u južnije i toplije krajeve kontinenta.
Zanimljivosti o pticama selicama
Većina ptica selica uglavnom putuje noću, pa ih zato ljudi manje zapažaju.
Najduži put pri seobi prevaljuju arktičke polarne čigre. Ove ptice prelete oko 35000 km, što je približno razdaljini od jednog do drugog pola. Arktičke čigre su najbolji i najizdržljiviji leteči među pticama.
Ždral i labud se pri seobi kreću najvećim visinama, mogu da lete i na visini preko 8000 metara.
2007. je ženka jedne vrste šljuka preletela 11.500 km dug put od Aljaske do Novog Zelanda bez zaustavljanja i odmora. Ptica je bila jedna od više njih opremljenih s odašiljačem. Time ova ptica drži, koliko je poznato, rekord u neprekidnoj dužini leta ptica selica.
Procenjuje se, da se godišnje seli oko 50 milijardi ptica, od toga oko 5 milijardi između Evrope i Afrike.
