Deci današnjice može delovati nezamislivo da se zabave bez neke mobilne aplikacije ili video snimka. Kada roditelji danas kažu kako su odrasli u svetu bez pametnih telefona, raznih igrica i lajkova, u najmanju ruku rizikuju da ih deca dožive kao vanzemaljce.
Međutim, ukoliko biste odvojili svoje mališane od ekrana i pokazali im šaku klikera ili lastiš – velike su šanse da bi se potpuno oduševili ovim igrama kao i vi kada ste bili u njihovim godinama. Početak letnjeg raspusta je idealno vreme da odložite sve obaveze u stranu i naučite decu neku od svojih omiljenih igara. Za neke je dovoljno samo da zajedno izađete u dvorište ili prirodu. Za one igre gde su vam potrebni rekviziti danas su, srećom, dostupne igračke za decu u online prodaji.
Igračke i igre raduju dete i čine svako odrastanje lepšim i ispunjenijim. Bilo da otvorite partiju klikera u školskom dvorištu ili im pokažete trule kobile, nema sumnje da će vaša deca uživati u vremenu koje provedete zajedno.
Koje su to igre našeg detinjstva koje smo zaboravili? Pročitajte.
Klikeri – počeci kolekcionarstva u životu svakog mališana
Ko se seća svoje dragocene kolekcije staklenaca? Klikeri u raznim bojama i sa raznim šarama mogu se igrati i unutra i napolju, a igra može potrajati i satima. Pored toga što se možete prisetiti zanimljivih “klikerskih” strategija, već prvom partijom možete da podučite svoje dete mnogim važnim lekcijama.
Pre svega, pomažete mališanu da razvija kreativno mišljenje, finu motoriku i strpljenje. Ukoliko ga zainteresujete za klikere, onda će poželeti da napravi svoju kolekciju. Ne samo da će mu biti interesantno da skuplja i razmenjuje sa drugovima klikere, već može izgraditi naviku štednje. Kako ovi rekviziti nisu skupi, neće potrošiti čitav džeparac na kupovinu u lokalnoj prodavnici igračaka, a opet znaće da cene svaki novi primerak.
Kako se igraju klikeri?
Potrebno je da nacrtate, odnosno kredom obeležite krug prečnika oko 90 cm i u kom se nalazi rupa. Postoji nekoliko varijanti igre, a prema jednoj od jednostavnijih pobedu odnosi onaj igrač koji kliker ubaci u rupu (iz prvog gađanja) i potom njime pogodi kliker protivničkog igrača. Ako se iz prbog bacanja kliker ne ubaci u rupu, poželjno je da se dobaci što bliže njoj. Igra se može igrati samo radi zabave, a negde se napravi dogovor da pobednik osvoji klikere protivnika.
Školice i lastiš nisu samo za devojčice
Školice su dugo smatrane igrom za devojčice, ali ih mogu igrati i dečaci. Igra je sjajna za vežbanje motorike, balansa i sinhronizacije. Najpre treba na betonu nacrtati šemu kredom ili štapom obeležiti na zemlji. Uglavnom se crtaju kvadrati sa brojevima od 1 do 10.
Prvi igrač baca kamen ili komad drveta u određeni kvadrat i potom treba na jednoj nozi da doskakuće do njega. Cilj je da se pritom ne zgazi linija i ne izgubi ravnoteža. Ova se igra može igrati samostalno, u dvoje ili koliko god želite igrača.
Pored školica izuzetno popularna igra među devojčicama nekada bio je lastiš. Krojačka rastegljiva guma je bila sjajno sredstvo za zabavu, a igre akrobacije, zatezanja, povlačenja i preskakanja na lastišu bile su razne. Bilo je potrebno da dve devojčice rastegnu lastiš nogama (ili rukama) tako da obrazuju pravougaonik. U praznom prostoru treća devojčica bi trebalo da izvede vešte igre preskakanja – jedinica, dvojka, trojka…
Igra se igrala tako da lastiš bude u nivou skočnih zglobova, potom kolena, struka, da bi na se na kraju podizao na visinu ramena. Ako se lastiš jednim krajem zaveže za drvo, igru su mogle igrati i samo dve devojčice. Dete koje pogreši zauzimalo bi mesto onog što zateže lastiš.
Trule kobile – igra stara više od veka
Da li znate da su se na srpskom selu igrale trule kobile pre više od 100 godina? Postoji zapis još s kraja 19. veka u kome se detaljno opisuje igra, tačnije njene varijante sa i bez lopte. Dok se verzija sa loptom nazivala s kobe na kobu ili mrtva kobila, trule kobile je bila igra klasičnog preskakanja. Igrali su je uglavnom samo dečaci, i to tako što se poređaju u red jedan iza drugoga. Prvi u redu je “kobila”. Njegov je zadatak da se malo udalji napred, nagne, podboči rukama na kolena okrećući ostalima stražnjicu.
Ostali dečaci potom treba da se zatrče prema “kobili” i da je preskoče i pritom šutnu nogom po stražnici. Svako ko uspe da preskoči i pritom doskoči na noge ide ponovo na kraj reda. Onaj koji nakon doskoka padne postaje “trula kobila”.
Igra se igra sve dok se igračima ne dosadi.
Arjačkinje, barjačkinje – probijanje lanca
Nekada se celo školsko dvorište orilo od dečje cike: “Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete vi?” Da bi se igrale barjačkinje ili probivka potrebno je da se deca podele u dve grupe, uhvate za ruke i tako formiraju dva lanca – jedan naspram dugog.
Igra počinje već pomenutim pitanjem, kada jedna ekipa bira iz suparničkog lanca igrača koji treba da se zatrči i svojim telom probije lanac. Ako u tom pokušaju uspe ima pravo da u svoju ekipu odvde jednog od igrača – odakle je lanac probijen. Međutim, ukoliko ne uspe ostaje u toj ekipi. Igra se završava tek onda kad se od dva formira jedan lanac.
Ćorava baka, šuge, ledeni čika
Ćorava baka, šuge i ledene čike su zanimljive i nešto komplikovanije varijante klasične igre jurki. Za svaku od ovih igrara poželjno je da ima što više dece i da postoji veliki slobodan prostor za trčanje. Dok je za ćorave bake potreban nekakav povez za oči, ostale igre ne zahtevaju nikakve rekvizite. Kod ćorave bake nema preterane jurnjave i trčanja, dete koje nosi povez treba da nađe ostale igrače – i tek onda se povez skida.
S druge strane, šuge i ledene čike su znatno aktivnija igra. Dete koje se odredi na početku da je “šuga” juri sve ostale dok ih ne uhvati. S prvim igračem kog dotakne menja mesto, odnosno, onaj koji je uhvaćen postaje šuga i juri.
Ledeni čika je poprilično slična igra šugi, s tim što nema zamene uloga. Dete koje je određeno da je “ledeni čika” juri sve vreme ostalu decu. Igraču kog dohvati vikne “Zaleđen!” i on mora da ostane u mestu – bez pomeranja. Da bi pobedio treba da zaledi sve igrače. Naravno, tu nameru u velikoj meri otežavaju pravila igre koja kažu da svaki nezaleđeni igrač ima pravo da odledi zaleđene jednim dodirom.
Na kraju, lista dečjih igara kojima možete zabaviti svoju decu može se produžiti u nedogled. Žmurke, kolariću paniću, šarena jaja ili jednostavno bacanje lopte i frizbija mogu da obezbede neprocenjivo lepo popodne mališanima. Dovoljno je da provedu nekoliko minuta u igri na otvorenom pa da shvate da je neuporedivo lepše druženje sa drugom decom od tipkanja po ekranu.
Prema tome, ako želite da vaša deca rastu zdrava, zadovoljna i srećna, sa što manje vremena na telefonu – samo se setite svoje omiljene igre iz detinjstva i pravac na zabavu!
