Zanimljivosti vezane za deviznu štednju koje niste znali do sada

Devizna štednja je jedna od prvih usluga koje su banke nudile svojim klijentima. Reč je o finansijskoj usluzi kod koje klijenti deponuju devizna sredstva na račun banke i daju joj mogućnost da raspolaže sa njima određen vremenski period. Za uzvrat, banke klijentima daju kamatu na uložena sredstva pa oni na ovaj način zarađuju.

Pošto je štednja jedna od najstarijih kategorija i jedna od najpoznatijih u svetu, postoji puno zanimljivosti koje je prate i koje su svakom interesantne kada ih pročita.

1# Građani razvijenijih zemalja štede više

Širom sveta je nešto manje od 50% punoletnih ljudi koji su tokom godine odvojili sredstva sa strane i rešili da štede. Što je zemlja razvijenija taj procenat raste, pa tako u visoko razvijenijim ekonomijama taj procenat prelazi 70%, a kod zemlja u razvoju je negde na oko 40%. To je jasan znak da što smo finansijski stabilniji, želimo da isplaniramo troškove i za buduće rashode što je odgovoran način ponašanja svakog pojedinca.

Problem sa Covid-19 je dodatno podstaknuo građane širom sveta da razmišljaju o izdvajanju sredstava za neplanirane troškove, a mnogi su rešili da iskoriste ponudu i štede u bankama za što veću zaradu pa je sve više devizne štednje.

2# Devizna štednja u banci zarađuje

Za razliku od štednje u „slamarici“, u banci se devizna štednja uvećava i dobija se kamata koja zavisi od perioda na koji se novac deponuje.

Devizna štednja po viđenju je deponovanje sredstava na kraći rok tako da su pri tome sredstva uvek dostupna za podizanje. Oročena devizna štednja ima dogovoreni, duži rok do kada će sredstva biti na računima banke pa klijent dobija veći iznos sredstava.

3# Mobilno bankarstvo je podstaklo veću štednju u bankama

Online banka je jedna od revolucionarnih inovacija u poslovanju banaka gde se internetom ostvaruje veza sa klijentima, prikupljaju dokumenta i olakšava poslovanje.

Upravo je taj olakšan pristup omogućio klijentima da mnogo više štede jer je izuzetno lako otvoriti račun u dinarima ili devizni štedni račun. I uplate se rade elektronski, prebacuju se preko računa putem aplikacije pa je lako i jednostavno štedeti, lakše nego kod odlaska u banku.

4# U banci novac ne boravi u trezoru

Banka daje kamatu na uloženu deviznu štednju jer taj novac koristi za druge bankarske poslove i zato višu kamatu dobijaju oni koji novac oročavaju na duže vreme. To banci daje mogućnost da novac iskoriste za neke druge finansijske operacije i tako i sama zaradi na pružanju drugih usluga.

Ipak, ne mogu svi klijenti svoja sredstva oročiti pa oni biraju štednju po viđenju koja ima nižu kamatnu stopu, ali su sredstva dostupna za podizanje u svakom trenutku. Novac se može podignuti i ako je reč o oročenoj deviznoj štednji, ali se tada gubi pravo na kamatu što niko ne želi.

Ovih i sličnih zanimljivosti ima mnogo više jer je reč o jednoj od najstarijih usluga banke. Ono što je sigurno je da ni jedan korisnik nije požalio zato što je novac uplatio kod banke na deviznu štednju jer je ovako više uštedeo, nije imao nenamenske troškove i još je i zaradio i uvećao uložena sredstva.