Šaljive (smešne) priče kao što su „Tri lovca“ i „Zec i Vuk“ odraz su duhovitosti našeg naroda u njima su ispričane neke priče koje se u životu ne mogu desiti i imaju za cilj da zabave i razvesele čitaoca.
Tri lovca – šaljiva narodna priča
Bila tri lovca, dvojica nisu imali oružje, a treći je bio bez puške. Pođu oni jednom u lov i isteraju tri ceca. Dva zeca utekoše, a trećeg nisu ubili. Onoga kojeg nisu ubili, uzmu i ponesu kući.
Dođu pred jednu kuću, koja nije imala ni zidova, ni temelja ni krova. Pozovu domaćina, koji nije bio tu i rekoše:
– Daj nam kakav lonac da skuvamo zeca.
Domaćin reče:
– Imam tri lonca. Dva su razbijena, a treći nema dna.
– Baš dobro! – rekoše lovci.
Uzmu onaj lonac što nije imao dna i u njemu skuvaju zeca kojeg nisu ubili. Slatko se najedu i odu svojim kućama.
Ilustracija: Kreativni centar
Zec i Vuk – šaljiva priča, Toma Slavković
Na jednoj šumskoj stazi sretnu se vuk i zec. Zec se uspravi na zadnje noge i reče vuku:
– Je li momče šta ti tražiš ovde?
Vuk se uplaši i poče mucati:
-Ja…ovaj…ja…izvinite…
– Ama šta ti meni “ovaj, onaj”…Govori odmah, ili ću ti iščupati uši! – reče zec lјutito…
– Pošao sam da tržim pečurke za ručak – jedva čujno reče vuk.
– Jao, mustro, znam ja tebe…Daj ličnu kartu! – naredi zec.
Buk se još više uplaši i poče mucati:
– Nemam majke mi!
– A imaš li bar đačku knjižicu? – pita zec dalje.
– Imao sam, časna reč ali pojeo mi poljoski miš!
– Mnogo lažeš, drugar. – nakostreši se zec.
– Jao ne lažem, škole mi! Nemoj me pojesti biću dobar! – molio je vuk.
Zecu bi žao. Zato ga povuče malo za uvo i reče: – Beži mi s očiju i da te više nisam video! Srećan što je ostao živ, vuk naglavačke ulete u jedan džbun i izgubi se u šumi.
1 komentar
било би много лакше првацима кад би вам текстови били ћирилицом исписани