Šaljive narodne dečije pesme (pesmice) kao što su: Ja sam čudo video, Miš poseja proju, Beskućnikova ženidba, Materina Hvala i druge, predstavljaju biser narodnog stvaralaštva, a u isto vreme su i dokaz da su generacije za nama volele humor i šalu. Naši su stari i pored svih istorijskih nedaća konzumirali šalu i uživali u istoj.
Ove šaljive posme koje su pred vama nastale su veoma davno, još u doba kada knjige nisu bile česta pojava i kada je bilo vrlo malo učenih ljudi. Pesme su živele u narodu prenoseći se od usta do ušiju, pa opet od usta do ušiju, i tako generacijama. Pesme su se tako vremenom menjale i dopunjavale sve dok ih mnogo kasnije neko nije zapisao.
Ja sam čudo video
Puž i vo se tuku,
koze kola vuku,
svinja brke suče,
mačke račun uče,
konj na grani spava,
zec put preorava ,
vuk na drumu prosi,
a mrav bure nosi,
roda žabe služi,
miš se s mačkom druži.
Miš poseja proju
Мiš posejа proju po јеževu polju;
Narasla je proja, mišu dо kolena, žabi dо ramena.
Miš sazove mobu, da mu požnje proju,
I zakolje mrava, debeloga brava!
Beskućnikova ženidba
Kad se ženi koji kuće nema,
curu prosi koja sreće nema,
svate kupi koji posla nema –
sve pandure i vodeničare;
na njima je divno odijelo:
sve u čosi a goli trbusi,
dva pešaka, treći konja nema;
pa odoše svati po devojku,
za gotovu sovru zasedoše:
što god treba, to na sovri nema!
Materina Hvala
Hvalila se Hvala materina
Da je ona švalja i vezilja
I da bolje radenice nema:
Danju prede, noću vezak veze.
Išli ljudi da gledaju Hvalu
Ali Hvala za sunca zaspala,
Po igli se rđa nahvatala,
Svila joj se po smetlištu vuče.
Silan lovac
Silan lovac, kraj mu jadu nema:
na lisicu pušku naslonio,
za pećinu glavu zaklonio;
kad udari, za mnogo ne mari,
kada puca, njemu srce kuca,
kad promaši, malo se uplaši,
kad ubije, od krvi se krije!
Smiješno čudo
Viđeh čudo, a nagledah ga se,
Đe iđaše patka potkovana,
A bijela guska osedlana,
Još na vuku kapa od samura,
Na međedu zelena dolama,
Na pijevcu kovčali čakšire,
Na lisici lijepa đerdana,
A na zecu svilene dimije.
Ne čudim se patki potkovanoj,
Ni bijeloj guski osedlanoj,
Nit’ vukovoj kapi od samura,
Ni međedu zelenoj dolami,
Ni lisici ni njenu đerdanu,
Ni pijevcu kovčali čakširam’;
No se čudim zecu dimijama:
Kud se vere, kako ne izdere!
Ukoliko uživate u srpskom narodnom stvaralaštvu posetite i sledeće stranice:
-Srpske narodne poslovice, izreke i misli…
-Srpska narodna poredjenja i izreke
-Zagonetke u stihu, sa odgovorima (Jovan Jovanović Zmaj)
-Kratke šaljive narodne priče
