Moj otac je ostao u slavnoj uspomeni, – reče mladi vuk lisici – to je tek bio pravi junak! Kakav je samo strah i trepet bio čitavoj okolini! On je više od dve stotine neprijatelja, jedno za drugim, savladao i njihove crne duše poslao u carstvo propasti. Zar je onda čudo što je ipak na posletku morao da podlegne jednom neprijatelju!
– Tako bi se izražavao govornik na pogrebu, – reče lisica – ali suvoparni istoričar bi dodao: tih dve stotine neprijatelja koje je on jedno za drugim savladao bili su ovce i magarci, a taj jedan naprijatelj, kome je on podlegao bio je prvi bik koga se drznuo da napadne.
