Sadržaj
Naše opšte blagostanje usko je povezano sa zdravljem digestivnog sistema koji čine različiti organi čiji je zadatak da vare hranu. Loše varenje neminovno dovodi do različitih tegoba i najčešće je posledica nekog oboljenja gastrointestinalnog trakta. Zdravstveni problemi sa želucem spadaju u najčešće.
Neka od uobičajenih oboljenja želuca su GERB, hijatus hernija i dispepsija. U tekstu koji je pred vama istražićemo uzroke, simptome i načine prevencije ovih stanja.
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je hronično stanje koje se javlja kada se sadržaj iz želuca, uključujući želudačnu kiselinu, vraća nazad u jednjak. Ovaj povratak, poznat kao refluks, iritira sluznicu jednjaka i izaziva neprijatne simptome, a može dovesti i do ozbiljnijih problema ako se ne leči.
Koji su uzroci nastanka GERB-a?
GERB nastaje zbog slabosti mišića na dnu jednjaka, koji se zove donji ezofagealni sfinkter (LES). Ovaj mišić obično deluje kao ventil, sprečavajući da se sadržaj želuca vraća u jednjak. Međutim, kod osoba sa GERB-om, on se ne zatvara kako treba, dozvoljavajući kiselini da se vraća nazad. Najčešći simptomi GERB-a su:
- Osećaj pečenja u grudima, koji se često širi prema vratu (gorušica);
- Vraćanje kiselog ili gorkog sadržaja u usta (refluks).
- Bol u gornjem delu stomaka;
- Mučnina;
- Kašalj ili promuklost;
- Teškoće pri gutanju;
- Osećaj knedle u grlu.
Prevencija GERB-a podrazumeva izbegavanje faktora rizika koji mogu oslabiti donji ezofagealni sfinkter (LES) ili povećati pritisak u stomaku. Ovo uključuje održavanje zdrave telesne težine, jer višak kilograma povećava pritisak u trbuhu, što može gurati želudac prema gore i izazvati vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak.
Takođe, važno je obratiti pažnju na ishranu i izbegavati određene namirnice i pića koja mogu pogoršati simptome GERB-a. To su pre svega kofein, alkohol, čokolada, masna i začinjena hrana. Pušenje takođe treba izbegavati, jer nikotin opušta LES. U nekim slučajevima, određeni lekovi, poput onih za snižavanje krvnog pritiska, mogu oslabiti LES i doprineti nastanku GERB-a. Ukoliko primetite da određeni lekovi izazivaju simptome GERB-a, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom o mogućim alternativama.
Trudnoća takođe može biti faktor rizika za GERB, zbog hormonskih promena i pritiska rastuće bebe na stomak. U ovom slučaju, preporučuje se konsultacija sa lekarom o bezbednim načinima ublažavanja simptoma.
Želudačna kila
Hiatus hernija, poznatija kao želudačna kila, predstavlja stanje u kome gornji deo želuca prolazi kroz otvor u dijafragmi (mišić koji razdvaja grudni koš od trbuha) i ulazi u grudnu duplju. Ovaj otvor, nazvan hiatus, normalno dozvoljava prolaz jednjaku, ali kod hiatus hernije, deo želuca takođe prolazi kroz njega.
Postoje dve glavne vrste hijatalne hernije:
Klizajuća hiatus hernija – Ovo je najčešći tip. Kod klizajuće hernije, spoj jednjaka i želuca, zajedno sa delom želuca, pomera se iznad dijafragme, ali se može vratiti u normalan položaj.
Paraezofagealna hiatus hernija – Ovaj tip je ređi, ali potencijalno ozbiljniji. Kod paraezofagealne hernije, deo želuca prolazi pored jednjaka kroz hiatus i ostaje zaglavljen u grudnoj duplji.
Simptomi hijatus hernije
Mnogi ljudi sa hiatus hernijom nemaju nikakve simptome. Međutim, kada se simptomi pojave, najčešće uključuju:
- Gorušicu;
- Vraćanje hrane ili kiseline u usta (regurgitacija);
- Bol u grudima;
- Teškoće pri gutanju.
Želudačna kila nastaje iz velikog broja razloga, ali kao i za svakua bolest, moguća je prevencija. Prestanak pušenja je od ključne važnosti, s obzirom na njegov direktan uticaj na povećanje rizika od nastanka i komplikacija čira. Umerenost u konzumaciji alkohola takođe je neophodna, jer alkohol može iritirati sluzokožu želuca i pogoršati postojeće stanje.
Smanjenje stresa i usvajanje zdravih životnih navika, uključujući tehnike relaksacije i redovnu fizičku aktivnost, mogu doprineti kontroli simptoma. Pravilna ishrana, sa akcentom na balansiran unos vlakana, voća i povrća, uz izbegavanje začinjene, masne i pržene hrane, takođe igra važnu ulogu u prevenciji.
Redovni medicinski pregledi omogućavaju rano otkrivanje i lečenje čira, čime se sprečavaju potencijalne komplikacije. Ako imate želudačnu kilu, jedan od načina da rešite problem je nameštanje želuca kod fizioterapeuta. Više o tome pogledajte na stanici: https://fiziolife.com/namestanje-zeluca-hijatalna-hernija/.
Dispesija
Dispepsija, poznata i kao loša probava, je skup simptoma koji izazivaju nelagodnost ili bol u gornjem delu stomaka, obično tokom ili nakon obroka. Dispepsija nije bolest sama po sebi, već predstavlja sindrom koji može ukazivati na različite poremećaje u probavnom sistemu.
Vrste dispepsije
Postoje dva glavna oblika dispepsije:
- Organska dispepsija – Povezana je sa već postojećim zdravstvenim problemima, kao što su čir na želucu, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), gastritis ili rak želuca.
- Funkcionalna dispepsija – Takođe poznata kao neulcerozna dispepsija. Predstavlja najčešći oblik dispepsije i nije povezana sa strukturnim abnormalnostima ili oboljenjima koja bi mogla objasniti simptome. Smatra se da disfunkcija u radu želuca i creva, poput usporenog pražnjenja želuca ili preosetljivosti na rastezanje želuca, igra značajnu ulogu.
Simptomi dispepsije
Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, ali uključuju:
- Bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka
- Nadutost
- Rano osećanje sitosti
- Podrigivanje
- Mučnina
- Povraćanje
- Gorušica
Dispepsija se često može ublažiti promenama u životnim navikama. Preporučuje se konzumiranje manjih, ali češćih obroka kako bi se smanjio pritisak na želudac i olakšao proces varenja. Izbegavanje hrane koja izaziva simptome, kao što su masna, začinjena, pržena i gazirana pića, takođe može značajno doprineti kontroli dispepsije. S obzirom da stres može pogoršati simptome, primena tehnika opuštanja poput meditacije, joge ili vežbi disanja, predstavlja važan aspekt u upravljanju dispepsijom. Konačno, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola, koji iritiraju sluznicu želuca, mogu značajno ublažiti simptome dispepsije i unaprediti opšte zdravlje digestivnog sistema.
Zaključak
Održavanje zdravlja digestivnog sistema zahteva holistički pristup koji uključuje usvajanje zdravih životnih navika, svesnost o faktorima rizika i redovne medicinske preglede. Pravilna ishrana, kontrola telesne težine, izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, kao i tehnike upravljanja stresom, predstavljaju ključne elemente u prevenciji svih gore navedenih bolesti. U slučaju pojave simptoma, važno je obratiti se lekaru radi pravovremene dijagnoze i lečenja, čime se sprečavaju potencijalne komplikacije i unapređuje kvalitet života.