Najčešći zdravstveni problemi sa želucem

Naše opšte blagostanje usko je povezano sa zdravljem digestivnog sistema koji čine različiti organi čiji je zadatak da vare hranu. Loše varenje neminovno dovodi do različitih tegoba i najčešće je posledica nekog oboljenja gastrointestinalnog trakta. Zdravstveni problemi sa želucem spadaju u najčešće. 

Neka od uobičajenih oboljenja želuca su GERB, hijatus hernija i dispepsija. U tekstu koji je pred vama istražićemo uzroke, simptome i načine prevencije ovih stanja. 

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) 

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je hronično stanje koje se javlja kada se sadržaj iz želuca, uključujući želudačnu kiselinu, vraća nazad u jednjak. Ovaj povratak, poznat kao refluks, iritira sluznicu jednjaka i izaziva neprijatne simptome, a može dovesti i do ozbiljnijih problema ako se ne leči. 

Koji su uzroci nastanka GERB-a? 

GERB nastaje zbog slabosti mišića na dnu jednjaka, koji se zove donji ezofagealni sfinkter (LES). Ovaj mišić obično deluje kao ventil, sprečavajući da se sadržaj želuca vraća u jednjak. Međutim, kod osoba sa GERB-om, on se ne zatvara kako treba, dozvoljavajući kiselini da se vraća nazad. Najčešći simptomi GERB-a su: 

• Osećaj pečenja u grudima, koji se često širi prema vratu (gorušica); 
• Vraćanje kiselog ili gorkog sadržaja u usta (refluks). 
• Bol u gornjem delu stomaka; 
• Mučnina; 
• Kašalj ili promuklost; 
• Teškoće pri gutanju; 
• Osećaj knedle u grlu. 

Prevencija GERB-a podrazumeva izbegavanje faktora rizika koji mogu oslabiti donji ezofagealni sfinkter (LES) ili povećati pritisak u stomaku. Ovo uključuje održavanje zdrave telesne težine, jer višak kilograma povećava pritisak u trbuhu, što može gurati želudac prema gore i izazvati vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak. 

Takođe, važno je obratiti pažnju na ishranu i izbegavati određene namirnice i pića koja mogu pogoršati simptome GERB-a. To su pre svega kofein, alkohol, čokolada, masna i začinjena hrana. Pušenje takođe treba izbegavati, jer nikotin opušta LES. U nekim slučajevima, određeni lekovi, poput onih za snižavanje krvnog pritiska, mogu oslabiti LES i doprineti nastanku GERB-a. Ukoliko primetite da određeni lekovi izazivaju simptome GERB-a, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom o mogućim alternativama. 

Trudnoća takođe može biti faktor rizika za GERB, zbog hormonskih promena i pritiska rastuće bebe na stomak. U ovom slučaju, preporučuje se konsultacija sa lekarom o bezbednim načinima ublažavanja simptoma. 

Želudačna kila 

Hiatus hernija, poznatija kao želudačna kila, predstavlja stanje u kome gornji deo želuca prolazi kroz otvor u dijafragmi (mišić koji razdvaja grudni koš od trbuha) i ulazi u grudnu duplju. Ovaj otvor, nazvan hiatus, normalno dozvoljava prolaz jednjaku, ali kod hiatus hernije, deo želuca takođe prolazi kroz njega. 

Postoje dve glavne vrste hijatalne hernije: 

Klizajuća hiatus hernija – Ovo je najčešći tip. Kod klizajuće hernije, spoj jednjaka i želuca, zajedno sa delom želuca, pomera se iznad dijafragme, ali se može vratiti u normalan položaj. 

Paraezofagealna hiatus hernija – Ovaj tip je ređi, ali potencijalno ozbiljniji. Kod paraezofagealne hernije, deo želuca prolazi pored jednjaka kroz hiatus i ostaje zaglavljen u grudnoj duplji. 

Simptomi hijatus hernije

Mnogi ljudi sa hiatus hernijom nemaju nikakve simptome. Međutim, kada se simptomi pojave, najčešće uključuju: 

• Gorušicu; 
• Vraćanje hrane ili kiseline u usta (regurgitacija); 
• Bol u grudima; 
• Teškoće pri gutanju. 

Želudačna kila nastaje iz velikog broja razloga, ali kao i za svakua bolest, moguća je prevencija. Prestanak pušenja je od ključne važnosti, s obzirom na njegov direktan uticaj na povećanje rizika od nastanka i komplikacija čira. Umerenost u konzumaciji alkohola takođe je neophodna, jer alkohol može iritirati sluzokožu želuca i pogoršati postojeće stanje.

Smanjenje stresa i usvajanje zdravih životnih navika, uključujući tehnike relaksacije i redovnu fizičku aktivnost, mogu doprineti kontroli simptoma. Pravilna ishrana, sa akcentom na balansiran unos vlakana, voća i povrća, uz izbegavanje začinjene, masne i pržene hrane, takođe igra važnu ulogu u prevenciji. 

Redovni medicinski pregledi omogućavaju rano otkrivanje i lečenje čira, čime se sprečavaju potencijalne komplikacije. Ako imate želudačnu kilu, jedan od načina da rešite problem je nameštanje želuca kod fizioterapeuta. Više o tome pogledajte na stanici: https://fiziolife.com/namestanje-zeluca-hijatalna-hernija/. 

Dispesija 

Dispepsija, poznata i kao loša probava, je skup simptoma koji izazivaju nelagodnost ili bol u gornjem delu stomaka, obično tokom ili nakon obroka. Dispepsija nije bolest sama po sebi, već predstavlja sindrom koji može ukazivati na različite poremećaje u probavnom sistemu. 

Vrste dispepsije 

Postoje dva glavna oblika dispepsije: 

1. Organska dispepsija – Povezana je sa već postojećim zdravstvenim problemima, kao što su čir na želucu, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), gastritis ili rak želuca. 

1. Funkcionalna dispepsija – Takođe poznata kao neulcerozna dispepsija. Predstavlja najčešći oblik dispepsije i nije povezana sa strukturnim abnormalnostima ili oboljenjima koja bi mogla objasniti simptome. Smatra se da disfunkcija u radu želuca i creva, poput usporenog pražnjenja želuca ili preosetljivosti na rastezanje želuca, igra značajnu ulogu. 

Simptomi dispepsije 

Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, ali uključuju: 

• Bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka  
• Nadutost 
• Rano osećanje sitosti  
• Podrigivanje  
• Mučnina  
• Povraćanje  
• Gorušica 

Dispepsija se često može ublažiti promenama u životnim navikama. Preporučuje se konzumiranje manjih, ali češćih obroka kako bi se smanjio pritisak na želudac i olakšao proces varenja. Izbegavanje hrane koja izaziva simptome, kao što su masna, začinjena, pržena i gazirana pića, takođe može značajno doprineti kontroli dispepsije. S obzirom da stres može pogoršati simptome, primena tehnika opuštanja poput meditacije, joge ili vežbi disanja, predstavlja važan aspekt u upravljanju dispepsijom. Konačno, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola, koji iritiraju sluznicu želuca, mogu značajno ublažiti simptome dispepsije i unaprediti opšte zdravlje digestivnog sistema.  

Zaključak 

Održavanje zdravlja digestivnog sistema zahteva holistički pristup koji uključuje usvajanje zdravih životnih navika, svesnost o faktorima rizika i redovne medicinske preglede. Pravilna ishrana, kontrola telesne težine, izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, kao i tehnike upravljanja stresom, predstavljaju ključne elemente u prevenciji svih gore navedenih bolesti. U slučaju pojave simptoma, važno je obratiti se lekaru radi pravovremene dijagnoze i lečenja, čime se sprečavaju potencijalne komplikacije i unapređuje kvalitet života.