Najhladnija mesta na svetu se nalaze na Južnom i Severnom polu, kao i u planinama.
Samo sitne životnje kao što su ledeni crvi i insekti mogu da izdrže polarnu hladnoću tokom godine.
Inkseti kao što su skokuni mogu da prežive na temperaturama od -380C koje vladaju na Antarktiku zato što njihova telesana tečnost sadrži materije koje se teško zamrzavaju.
Na Antarktiku žive ptice, kao što su pingvini, snežne burnice i pomornici. Isto kao i morski leopardi koji se hrane pingvinima.
U polarnim morima žive kitovi, ribe i kril.
Ribe ledenih mora imaju telesnu tečnost koja deluje kao automobilski antifriz i sprečava zamrzavanje.
Sisari poput polarnih medveda, morskih lavova i morževa imaju zalihe sala i krzno koje ih štiti od hladnoće tako da veći deo godineprovode na arktičkom ledu. Mladunci belih medveda se rađaju u rupama koje majka iskopa u snegu. Oni ostaju uz majku 28 meseci učeći da love foke i da se bore.
Mnoge životinje žive u ledenim tundrama na dalekom severu Amerike i Azije. Među njima su irvasi, polarne lisice i zečevi i ptice poput snežne koke i snežne sove. Polarne lisice i zečevi, hermelini i snežne koke zimi postaju beli zbog čega ih je teško uočiti u snegu. Snežne koke mogu da prežive hladnu arktičku zimu hraneći se grančicama.
Polarna lisica može da podnese temperaturu do -500C u ledenoj i vetrovitoj tundri. Hrani se pticama, leminzima i drugim sitnim glodarima, kao i ostacima jela polarnog medveda. Zimi joj belo krzno služi kao kamuflaža na ledu i snegu tako da neprimećeno može da se prikrade plenu. Kada se sneg otopi krzno joj menja boju i staba se sa bojama stena i biljaka.
Polarna lasica – živi na polovima
