Dušan „Duško“ Radović pesnik, pisac, novinar, aforističar. Bio je urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, mnege njegove pesme, priče i aforizmi su posvećeni deci. Pogledajte kako je veliki Duško Radović kroz svoje aforizme video školu i djačko doba.
Tužne đačke ispovesti
Stalno me pita jedno isto, i stalno mi daje slabu.
Mene ne zanimaju ni pitanja a nastavnike zanimaju i odgovori.
Da se ja pitam – nikad ne bih odgovarala.
Zašto da učim sve, kad me sve neće pitati?
Prvo me pita a posle se čudi kad ne znam.
Pravi se kao da nije znao da ne znam.
Zašto o svemu pitaju đake, kad je poznato da oni najmanje znaju.
Šta mogu, kad ima više netačnih nego tačnih odgovora.
Ja uvek namerno znam i slučajno ne znam.
Ja ću mu reći nekoliko odgovora a on neka izabere pravi.
Ne govorim sa nastavnicom Istorije, ona me pita a ja ne odgovaram.
Umiljati odgovori na ozbiljna školska pitanja
Da znam, zaista, zašto vam ne bih rekao?
Niko od mene ne bi bio srećniji da znam, ali ne znam.
Mogao bih vam skpiti nekakav odgovor, ali ne verujem da ćete biti zadovoljni.
Ne vidim zbog čega bi bilo važno – šta ja mislim o tome.
Ja o tom pitanju nemam izgrađen stav, još se kolebam.
Ja znam, ali sigurno ne toliko koliko vama treba.
Ne bih hteo da vas razočaram. Vi to ne zaslužujete.
Nesrećni slučajevi
Nemam sreće, nikad ne pogodim tačan odgovor.
Ja sam baksuz, uvek odgovorim tačno, ali na pogrešno pitanje.
Ja sam ugursuz, sve znam samo ne ono što me pitaju.
Prazne glave
Prazne glave ne tonu.
Lako je praviti se pametan na tuđem neznanju.
Ja da znam, ne bih ni išao u školu.
Ja ne znam odakle mi tolike gluposti. I ako je glupost, nisam je ja izmislio.
Treba mi mnogo vremena da u ovolikoj glavi pronađem pravi odgovor. I to u mraku!
Bolje je pasti iz francuskog neko iz tranvaja.
