Pančićev skakavac je retka i zaštićena vrsta, ograničenog rasprostranjenja. Naseljava šume crnog bora sa crnjušom čijim je narušavanjem i nestajanjem ugrožen opstanak ove vrste.
Josif Pančić je svog skakavca pronašao 1881. godine u Zapadnoj Srbiji na Mokroj gori, a kao novu vrstu za nauku opisao 1882. godine. Kasnije su ovu retku vrstu koja živi samo na malom prostoru u Srbiji mnogi bezuspešno tražili, sve do 1955. godine, kada je dr Sergej Matvejev na Tari uspeo da pronađe larve ove vrste, a 1957. godine i nekoliko odraslih primeraka. Pančićev skakavac živi u prostoru šuma črnog bora i žbunja crnjuše i simbol je životinjskog sveta Tare.
Ono po čemu je ova vrsta karakteristična je da ne leti, jer ima jako redukovana pokrilca i potpuno zakržlјala krila. Pančićev skakavac se javlјa u četiri osnovna tipa obojenosti: zeleni, mrki, sivkasti i riđi.
Fotografije ovog insekta možete poledati ovde
Zanimljivosti o Josifu Pančiću
Najpoznatiji je po otkriću Pančićeve omorike koja u prirodi živi samo u prostoru između planina Tara u Srbiji i Javor u Bosni. Predstavlja jednu od najstarijih vrsta u Evropi, koja je preživela i ledeno doba.
U toku svog rada na proučavanju flore Srbije i okolnih zemalja otkrio je opisao i objavio 121 za nauku i svet novu biljnu vrstu.
Osnovao je prvu botaničku baštu u Srbiji, u dvorištu velike škole u Beogradu 1874. godine.
Ukazom kralja Milana 1887. Bio je postavljen za prvog predsednika Srpske kraljevske akademije nauka.
Umro je 8. Marta 1888. godine. Kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u mauzolej na vrhu Kopaonika po kome je i dobio ime Pančićev vrh.
