Jednom sam stajao u dvorištu i posmatrao lastino gnezdo pod strehom. Obe laste odleteše dok sam ja još bio tu i gnezdo ostade prazno. U međuvremenu, dok su one bile odsutne, s krova slete vrabac, uskoči u gnezdo, osvrnu se, zamaha krilima i sakri se u gnezdu, zatim promoli otud glavicu i zacvrkuta.
Ubrzo zatim dolete do gnezda lasta. Ona se ustremi u gnezdo, ali čim ugleda gosta, zapišta, zaleprša krilima u mestu i odlete. Vrabac je sedeo i cvrkutao. Najednom dolete jato lasta, sve laste doleteše do gnezda, pogledaše vrapca i ponovo odleteše.
Vrabac se nije plašio, okretao je glavu i cvrkutao. Laste su ponovo doletale do gnezda, nešto su radile i opet odletale. Laste nisu ponovo uzaludno doletale, svaka je u kljunu donosila blato i pomalo zamazivala otvor na gnezdu. Opet su doletale i odletale laste, sve više i više zamazivale gnezdo i otvor je postajao sve uži.
U početku se vrapcu video vrat, zatim samo glava, zatim kljunić, a onda se više ništa nije videlo, laste su ga zazidale, odletele i cvrkućući stale da kruže oko kuće.
Lav Tolstoj