Zna bog šta radi
Ležao je čovek pod velikim hrastom,pa ugleda vrež od bundeve,gde se uspuzala uz hrast. Na vreži beše velika bundeva,a na hrastu mnogo žira.
„Bože moj, zašto si stvorio na ovolikom hrastu mali rod na,a na ovakoj vreži ovoliku bundevu.Bolje bi bilo da na hrastu rađaju bundeve,a na vreži žir: malo na malom,a velika na velikom!“
Tek što to reče,duhnu vetar i jedan žir padne i pljesnu čoveka posred nosa.Njemu poleteše svici na oči,a na nos udari krv.Kad mu malo uminu bol,on reče:
„Bog zna šta radi! Sreća što beše mali žir, a da beše velika bundeva,morao bih sad grdan hodati bez nosa po svetu.“
