Jednog dana, u vreme najveće letnje žege, kada svi izvori i potoci behu presušili, vrana se dade u potragu za vodom. Tragala je čitav bogovetni dan, ali vode nigde. Pred veče, već sasvim posustala od uzaludnog traganja, najzad opazi pred kućom krčag sa vodom. Sjuri su u njega i zari kljun u krčag. Međutim , ne napi se vode pošto nije mogla da dosegne. Vrana pokuša da prevrne krčag ali je za nju bio suviše težak.
Umorna i posustala, vrana se spusti pored krčaga da se malo odmori, neprekidno razmišljajući šta joj valja činiti. Uto spazi gomilu šljunka pored same kuće i doseti se: uzimala je kljunom jedan po jedan kamenčić i spustala ga u krčag. Voda u posudi postepeno se podizala i tako najzad žedna vrana utoli žeđ.