Sova i zec
Smrkavalo se, i sove počele da kruže po šumi duž jaruge vrebajući plen. Uto na proplanak istrča veliki zec pa stade da čisti svoju dlaku.
Mlada sova, reče starijoj, iskusnijoj sovi:
– Zašto ne loviš ovog zeca?
– Stara odvrati:
– Nedostaje mi snage za to – zec je velik: ščepaš ga, a on te odvuče u čestar.
– Mlada sova na to primeti:
– A ja ću se bogme, jednom nogom zakačiti za njega, a drugom se odmah pridržati za drvo.
Pojuri mlada sova za zecom, zari mu u ledja jednu nogu tako da se kandže duboko zariše u meso, a drugu nogu spremi da se pridrži za drvo. Čim zec povuče sovu, ona zari drugu nogu u drvo i pomisli da je sada sve uredu.
Zec poteže pa rastrže sovu: jedna joj noga ostade na drvetu, a druga na leđima zecu. Iduće godine neki lovac ubije tog zeca, i silno se začudi kad na njegovim ledjima ugleda zarasle sovine kandže.
