Sreo jednom slon kameleona. Ala si mali!-podsmehnu mu se. Jeste da sam mali, -odgovori kameleon – ali to ne znaci da nisam brži od tebe.
Slon ljutito zatrubi: – Za takvu drskost trebalo bi da te kaznim i ubijem surlom!
Bolje je da umesto toga zakazemo trku za sutra ujutru!-uzviknu kameleon hitro.
Slonu se ovaj izazov učini smešnim, ali pristade.
Kameleon sazva svoju braću i reče im: -Dokazaćemo slonu da je pamet često moćnija od snage. Rasporedite se sutra ujutru duž puta i čekajte slona. Kad osvanu zora, slon naidje i smesta poče da trči.Kameleon se, medjutim, uzavera na slonov rep ali tako da slon to nije osetio.Ne prođe mnogo,a slon na putu srete kameleona, naravno ne onoga koji je visio na njegovom repu pa ga upita:- Već si ovde stigao ? Kako to? Zar se nisi umorio?
I tako se to ponavljalo: slon se upinjao što je igda mogao, a kameleon ga je posle kratkog vremena uvek sačekivao. Slon je trčao i trčao,ali mu se činilo kako danikako nemože prestići kameleona. Najzad se sav iscrpljen skljoka na zemlju.
Kameleon mu se svera sa repa, pa upita:
-No, šta veliš za našu opkladu?
Slon je bio prinudjen da prizna:
-Pobedio si me!
