Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.
Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana:
– Ti si veoma lepa ptica – reče ona – i imaš prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kad bi umeo i da pevaš.
Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.
Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.
– E moj gavrane – mislila je ona – imap ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti
