Vraćao se jednom leopard iz lova, pa u blizini nekog naselja ugleda ovna. Leopard nikad ranije nije video takvu zver pa se mnogo uplaši, priđe ovnu i reče mu ponizno:
– Zdravo, prijatelju, kako se zoveš?
Ovan zataba nogama, zableja glasno i odgovori:
– Ja sam ovan. A ko si ti?
– Ja sam leopard! – odgovori on
Leopard se još više uplaši pa se brzo izgubi odatle. Putem srete šakala i ispriča mu kakvu je strašnu zver sreo. Šakal prasnu u smeh:
– Oh, glup si , leoparde! Ispustio si divno parče. Sutra ćemo otići na to mesto gde si sreo ovna pa ćemo ga zajedno pojesti.
Sutradan oni pođu zajedno. Uskoro dođu do naselja, a ovan koji se spremao u lug, odjednom opazi na brdu leoparda i šakala, pa se strašno uplaši, brzo otrča svojoj ženi i reče joj:
– Tamo na brdu su leopard i šakal i idu ovamo. Bojim se da nam je došao kraj.
– Ne boj se odgovori žena – uzmi jagnje i izađi sa njim. Kad ti se približe leopard i šakal, uštini jagnje neka ono zableji kao da je tobož gladno.
Ovan posluša ovcu. Uze jagnje i pođe u susret leopardu i šakalu; kad leopard opazi ovna, opet se uplaši i htede natrag. Ali šakal priveza leoparda za sebe kožnim užetom i reče mu:
– Hajde samnom.
Tad ovan uštinu jagnje i ono gromko zableja, i ovan će na to reći:
Šakale, dobro si uradio što si mi doveo leoparda. Vidiš kako mi je jagnje gladno i kako mi traži da jede.
Kad to ču, leopard zaurla od straha i dade se u bekstvo, vukući za sobom šakala.