Lakomi magarac
Živeo je u Varanasu čovek po imenu Karpurapata, pa imao magarca i psa. Jednom se dogodi da se u Karpurapatin dom uvuče lopov. Magarac primeti lopova, pa će reći psu:
– Prijatelju, zašto ne laješ? Zar ne vidiš da nam se lopov uvukao u kuću? Pa tvoja je dužnost da čuvaš gospodarevo dobro.
– Kuš – obrecnu se pas – ja i sam znam šta mi je činiti! Ovu kuću dosad niko nije pokrao baš zato što sam je ja danonoćno čuvao. A danas je gospodar zaboravio šta sam ja za njega učinio, pa me čak nije ni nahranio.
– Budalo! – planu magarac. – Kakva vajda od sluge koji, umesto da dela kada za to dođe čas, stane da se priseća uvreda i traži da ga gospodar nagradi?
– A kakva vajda od takvog gospodara koji ne vodi brigu o svome sluzi?
– Ti si najveća hulja ako izbegavaš dužnost – reče magarac – ja sam gospodarev verni sluga. Ako ti nećeš da radiš svoj posao, ja ću sam probuditi gospodara.
Rekavši to, magarac stade njakati što ga grlo nosi. Karpurapata se probudi i istrča u dvorište. Međutim, lopov je već stigao da pobegne, pa gospodar, pošto je zaključio da se magarac oglasio tek onako, iz gluposti, dograbi batinu i izlema ga tako da je jedva ostao živ.
