Jadnog dana u rano proleće, jedan mali leptir pokušavao je da se oslobodi svoje čaure. Kada se pojavio mali otvor, čovek koji je slučajno tuda prolazio, zagledao se u taj savršeni prirodni proces, „rađanja leptira“. Posle prilično vremena i jako puno truda, otvor je bio tek nešto veći, činilo se da će leptir izgubiti ovu bitku.
Tada je čovek odlučio da se umeša i pomogne leptiru. Uzeo je nož i presekao čaoru, vodeći računa da ga ne povredi.
Leptir je odmah i bez velike muke izašao iz čaure, ali njegovo telo bilo je slabo i nemoćno, a krila su se jedva pokretala.
Čovek je nastavio da gleda u leptira, misleći da će konačno raširiti krila i odleteti. Međutim, to se nije desilo. Ostatak života leptir je vukao svoje slabo telo i smežurana krila koja nije mogao da raširi. Nije bio u stanju da leti, tesna čaura i napor koji leptir mora da uloži da bi prošao kroz njen mali otvor su neophodni da bi tečnost iz njegovog tela bila potisnuta u krila. Na taj način leptir postaje spreman da poleti u trenutku kada se oslobodi svoje čaure. Život primorava leptira da napusti svoj ljusku , tako da postane jači i u stanju da raste i razvija se.
Život pred nas stavlja razne izazove, moramo se suočavati sa njima jer sa svakim novim sve smo jači.