Dva mrava
Srela se uveče dva mrava, susedi u maravinjaku.
Uh, što sam umoran, – reče prvi mrav – ceo bogovetni dan vukao sam komadić šećera, ali ga ipak nisam dovukao do kuće; morao sam ga ostaviti negde na sred puta.
Tako, sigurno misliš na mrvice šećera koje je tamo na putu prosula neka devojčica? Ali zašto, ta bilo je puno sitnih komada…
Da, ali ja sam počeo da vučem najveći.
Ludo jedna, – reče drugi mrav – vidiš, a ja sam nosio samo sasvim male komade: idi da vidiš koliku sam gomilicu skupio! Naravno, ti želiš sve odjednom: tako ti i treba. Bar ćeš ubuduće znati kako se to radi!
