Lisica i ždral
Sprijateljila se lisica sa ždralom, čak su i kumovi postali. Jednom lija naumila da počasti ždrala, i pozva ga u goste: „Dodi, dragi moj kume, dođi! Želim da te ugostim!“
Zdral dođe na zakazanu gozbu, a lija nakuvala kaše od griza i razmazala je po tanjiru. Nudi ga i gosti: „Probaj, kume, probaj, golubiću moj! Sama sam je spremila.“
Ždral hlop, hlop, poče da lupa kljunom, lupao je, lupao, ali ništa nije uspeo da pojede. A Jija za to vreme kašu liže li, liže i tako je sve sama i pojela.
Kad sva kaša bi pojedena, lija reče: „Ne zameri, dragi kume! Nemam te čime drugim počastiti.“
„Hvala ti, kumo, i na ovome! Dođi i ti kod mene u goste.“
Drugog dana dolazi lisica, a ždral spremio čorbu okrošku, nasuo u bokal sa
uskim grlićem, stavio na sto i kaže: „Jedi, kumice! Nemam čime drugim da te ugostim.“
Lija je počela da se vrti oko bokala, proba ovako, onako, pa ništa, liznula ga, onjušila, ali ništa nije dohvatila! Ne može da uvuče glavu u bokal. A ždral za to vreme kljuje li, kljuje, dok nije sve pojeo.
„Ne zameri, kumo! Nemam te čime drugim počastiti.“
Naljutila se lisica, a nadala se da će se za celu nedelju najesti, pa ode kući prazna želuca. Kako si uradio, tako će ti se i vratiti! Otada je i prijateljstvo lisice i ždrala prestalo.
Ruska bajka
