Narodni običaji za Badnje jutro
Za uspomenu na grančice i drva koje su pastiri nasekli kako bi naložili vatru u pećini u kojoj se rodio Isus Spasitelj, seče se badnjak. U selu, i manjim mestima u Srbiji, ujutru, domaćin ili neko od muškaraca odlazi u šumu kako bi pronašao pogodno hrastovo ili cerovo drvo. Badnjak se ne hvata golom rukom već se na ruke navlače rukavice u kojima je izmešano žito. Okrene se ka istoku prekrsti tri puta i kaže: „Pomoz Bože i sveti badnjače“ . Onda poseče drvo sa tri udarca sekire u ime Svete Trojice, ukoliko se drvo ne preseče iz trećeg pokušaja, onda se lomi i uvrće.
Ponegde je običaj da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo, parče pogače, žito iz rukavice itd. Badnjaku se dodaje i jedna drenova grančica koja simbolizuje zdravlje i snagu i ponese se kući.
U gradu se umesto badnjaka, kupuje svežanj hrastovih grančica obavijen slamom, u kome se nalazi i jedan drenov prutić.
Narodni običaji za Badnje veče
Kada padne mrak, badnjak se unosi u kuću. U toku dana, domaćica stavlja u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, jabuka i oraha i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Domaćin unosi badnjak u kuću. Noseći rukavice na rukama, uzima badnjak i kuca na vrata, a domaćica ili neko od ukućana pita „Ko, je?“. Domaćin tada odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću“. Kada domaćica otvori vrata obraća se badnjaku, „Dobro veče Badnjače!“.
Domaćin desnom nogom stupa u kući i pozdravlja ukućane rečima „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“ . Ukućani mu odgovaraju „Bog ti pomogao domaćine i dao ti svaku sreću!“ posipajući ga žitom iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi celu kuću i to kvocajući kao kvočka, dok domaćica i ostali ukućani idu za njim pijučući kao pilići.
Prema verovanju Badnjak simbolizuje samog Hrista koji je posečen kao mlado i snažno stablo, a postoji i tumačenje da predstavlja drvo založeno u pećini one svete noći kada se Hristos rodio. Simbolika unošenja Badnjaka u kuću vezuje se za puštanje Hrista u svoj dom i u svoje srce.
Za uspomenu na slamu na kojoj je tek rođeni Spasitelj ležao u jaslama, badnjačar posipa slamom sve prostorije u kući (ili smo mesto gde se večera) i pritom se pevaju pesme za proslavu rođenja Hrista.
Na slamu se bacaju metalni novac i bombone a po četiri oraha se ubacuje tri puta u sve uglove u kući. Potom deca idu u krug po slami, pijučući i skupljajući slatkiše i novac. Slama i orasi se ne uklanjaju sa poda sve dok traju praznici.
Uveče se postavlja trpeza za svečanu večeru. Na veliki beli stoljnak, prvo se stavlja božićna sveća, a potom božićni kolač, napravljen od čistog pšeničnog brašna, zatim čaša vina, med i žito. Hrana je raznovrsna ali posna. Kada svi posedaju domaćin se prekrsti i zapali božićnu sveću. Kada očita molitvu, okadi kuću, ikonu, badnjak i sve ukućane redom. Najzad se badnjak stavlja na vatru i počinje vačera koja se završava pevanjem Roždestva.
U urbanim uslovima gde nema ognjišta paljenje badnjaka se vrši na pogodnom mestu. Badnjačar obično razgori grančicu badnjaka na sveći.
Narodni običaji za Božić
Na sam Božić svi ukućani idu na liturgiju i pričešće, za šta su se spremili postom i molitvom. Mesi se česnica u kojoj se nalazi novčić. Rano ujutru, doći će i najmiliji gost – položajnik (prvi gost koji uđe u kuću), obično neko muško dete iz susedstva ili unuk. Položajnik predstavlja pastire, koji su čistotom svoga srca zaslužili da prvi vide Spasitelja. Položajnik ulazi u kuću uz pozdrav: „Hristos se rodi i srećan vam Božić!“ i posipa žito. Svi mu odgovaraju: „Vaistinu se rodi!“ i „Bog ti svaku sreću dao!“
Zatim položajnik uzima grančicu i pali je u ognjištu, izgovarajući želje za zrdavlje i radost u kući, berićet i napredak. Posle toga ga bogato časte, daruju i obavezno zadržavaju na ručku.
Božićni ručak počinje paljenjem sveće uz obavezno ljubljenje, čestike i pozdrav „Hristos se rodi“. Sledi molitva i božićni tropar. Zatim domaćica unosi česnicu koja se ne seče, već se lomi na komade. Veruje se da će onaj koji pronađe novčić u svom komadu biti srećan čitave godine i svi mu čestitaju.
Božićni tropar
Roždestvo Tvoje, Hriste, Bože naš,
vozsija mirovi svjet razuma;
v njem bo zvjetdam služašči
zvezdoju učahusja,
Tebje klanjatisja, solncu pravdi
i Tebje vjedjeti s visoti vostoka,
Gospodi slava Tebje.
Ovi običaji nisu svuda isti, ali bez obzira na to oni predstavljaju samo mali ljudski pokušaj da se što vernije dočara silazak Boga među ljude i Njegovu ogromnu ljubav i žrtvu za spasenje ljudskog roda.
