Životinje zavređuju našu najiskreniju ljubav i naše najveće poštovanje. Mogu da budu naši najverniji i najpožrtovaniji prijatelji ukoliko im to dozvolimo. Evo nekih primera: pred vama je jedna priča pod imenom „Delfinov dar“ i nekoliko video snimaka koji vam mogu ilustrovati ogromnu empatiju kojom su različite životinje obdarene. Na video snimcima se kompilacije video snimaka u kojima životinje spašavaju druge ugrožene životinje.
Delfinov dar
Bio sam na dubini od oko 12 metara, i to potpuno sam. Znao sam da ne bi trebalo da idem sam, ali sam se osećao potpuno sposobnim i iskoristio pogodne uslove. Struja nije bila jaka, a voda je bila tako topla, bistra i privlačna. U trenutku kada sam osetio grč, shvatio sam koliko sam u stvari bio nepromišlјen. Nisam se preplašio, ali su me potpuno oduzeli grčevi u stomaku. Probao sam da skinem pojas sa tegom, ali me je toliko bolelo da nisam uspevao da prnađem kopču. Počeo sam da tonem. Uplašio sam se, nesposoban da se pokrenem, niti da na bilo koji načim pomognem sebi. Mogao sam da vidim sat i znao sam da će mi uskoro nestati kiseonika. Pokušao sam da izmasiram stomak. Nisam imao ronilačko odelo, ali nisam mogao ni da se ispravim, a ni da rukama doprem do zgrčenih mišića.
Pomislio sam da ne mogu tek tako da se prepustim i da nešto moram da uradim. Nisam mogao tek tako da umrem, a da niko ne zna šta mi se dogodilo. U mislima sam dozivao: „Neka mi neko pomogne!“
Potpuno sam se izgubio. Odjednom sam osetio kako mi nešto prolazi ispod pazuha. Uplašio sam se ajkula. Osetio sam pravi užas i beznađe. Međutim, nešto mi je poguralo ruku nagore. U mom vidnom polјu pojavilo se jedno oko – najčudesnije koje sam ikada mogao da zamislim. Kunem se da se smešilo. To je oko jednog velikog delfina. Gledajući ga, znao sam da sam bezbedan.
Pomerio se još malo napred, podvijajući se i postavlјajući svoje leđno peraje ispod mog pazuha, tako da sam ga lako obgrlio. Opustio sam se, zagrlio ga i osetio ogromno olakšanje. Osetio sam da mi ta životinja uliva sigurnost, da me izbavlјa i podiže ka površini.
Grčevi u stomaku su nestali dok smo se podizali i bezbedno sam se opustio. Bio sam siguran da me je on i izlečio.
Čim smo isplivali na površinu, poneo me je ka obali. Doveo me je u toliko plitku vodu da sam počeo da se brinem da se ne nasuče, pa sam ga odgurnuo u dubinu. Tu je stao, čekao i posmatrao, prosto mislim da je želeo da se uveri da sam dobro.
Kao da sam tog trena započeo novi život. Skinuo sam pojas s tegom i bocu s kiseonikom, skinuo sam sve sa sebe i nag se vratio u okean kod mog spasioca. Osećao sam se tako lakim, slobodnim i živim kao nikada do sada, želeo da se igram u vodi na suncu i da uživam u toj novostečenoj slobodi. Delfin me je prihvatio na svoja leđa i igrao se sa mnom.
Primetio sam da je bilo još mnogo delfina u blizini, ali oni su bili dalјe od nas.
Posle nekog vremena vratio me je nazad na obalu. Tada sam bio jako umoran, skoro da sam pao u nesvest. Delfin je opet iz plićaka proveravao da li sam dobro. Zatim se okrenuo na stranu i gledao me jednim okom. Gledali smo se, čini mi se, dugo, skoro beskonačno, skoro u transu, dok su mi kroz glavu prolazile misli o prošlosti. Onda je jednom pustio glas i otišao da se priklјuči ostalima. I svi su zajedno otišli.
