Dva prijatelja razgovaraju u kafani kakve probleme imaju sa ženom kada se kasno vrate kući.
Prvi kaže: „Nisi ni svestan kakve probleme ja imam. Žena se na najmanji šum probudi i počne da gundja. A ja uradim apsolutno sve.
Slušaj: Taksisti kažem da me ostavi par ulica pre kuće, da je zvuk automobila ne bi probudio. Tiho otvorim vrata od stana da ne bi slučajno zaškripala i pažljivo ih zatvorim da se slučajno ne zalupe. Najtiše što mogu se izujem i bos uđem u spavaću sobu, na prstima da se ništa ne čuje. Točno znam na koje ploče parketa ne smem stati da ne zaškripe. No kako se krenem uvlačiti u krevet, žena se probudi i počne s pitanjima: „Zašto si pijan, gde si do sada?“ I tako zvoca tri dana.
Drugi odmahuje glavom: „Ne, ne, ne, radiš potpuno pogrešno. Gledaj, ja ću ti reći kako ja to radim: Dođem taksijem kući i kažem taksistu da zakoči tako naglo da gume zaškripe. Onda se glasno rastanem s njim, uđem u kuću i zalupim vrata da se zatrese cela kuća. Dođem do sobe trudeći se da se svaki korak dobro čuje i upadnem u spavaću sobu, lupim ženu po dupetu i razderem se:
„ŽENO! ŠTA KAŽEŠ, HOĆEMO LI MALO SEXA?!“
A ona se pravi da spava.