Mada mnoge životinje žive bez gnezda ili nekog skrovišta, neke životinje grade strukture koje koriste kao sklonište ili siguran zaklon za odgajanje mladih. Dom može biti izgrađen (na primer ptičje gnezdo) ili je to jednostavno rupa ili zaklonjeno mesto na drveću, tlu ili pod zemljom. Ptice obično koriste svoja gnezda prilikom razmnožavanja.
U njih polažu jaja i vode brigu o mladuncima. Kada ptići odrastu napuštaju gnezdo. Neki sisari, poput dabrova, veći deo vremena provedu u skrovištu koje su sami napravili. Ono može da ima komore za spavanje, za madunce ili za hranu. Pčele, ose, mravi i termiti takodje grade složenje domove.
Gnezdo ptice tkača visi na kraju grančice pa neprijatelj teško može da mu se približi. Gnezdo je izgrađeno od biljnih vlakana i ima ulaz pri vrhu.
Dabrovi pregrađuju potoke branama i blatom i tako stvaraju jezero gde skupljaju zalihe hrane za zimu. U blizini brane prave skloništa od granja.
Ženka poljskog miša gradi gnezdo kao sklonište za mlade. Ona izabere nekoliko čvrstih stabljika žita i počne da obavija listove jedne stabljike oko druge. Tako napravi platformu na oko 50 cm iznad zemlje. Zatim pomoću trave i lišća ispeda loptastu tvorevinu čiji je prečnik oko 10cm.
Termiti prave velike nasipe od zemlje pomešane sa izmetom termita,a unutar njega nalazi se složeno skrovište. U lavirintu komora i tunela nalaze se posebne prostorije za zalihe hrane, jaja i mladunce. Kanali unutar lavitinta luže za provetravanje i održavanje prijatne temperature u gnezdu.
