Šta, kako, koliko...

Zašto se prozor magli iznutra, spolja ili između stakala?

pkonta 5 min čitanja
Kapljice kondenzovane vode na unutrašnjoj strani prozorskog stakla tokom hladnog jutra.

Prozor se magli kada vodena para iz vazduha naiđe na staklo dovoljno hladno da se pretvori u sitne kapljice. Ako su kapljice na strani koju možete obrisati iz sobe, proverite vlagu i provetravanje prostorije. Ako su spolja, uzrok su uslovi spoljašnjeg vazduha i temperatura spoljašnje površine. Ako se magla nalazi između dva stakla i ne može se obrisati ni sa jedne strane, treba proveriti zaptiveni stakleni paket.

Prvo utvrdite gde se voda nalazi

Pre nego što kupite sredstvo protiv magljenja ili zaključite da je prozor neispravan, pređite suvom krpom preko malog dela unutrašnje površine. Ako se tu pojavi čist trag, kapljice su u sobi. Ako unutrašnja strana ostane suva, pogledajte spoljašnju površinu kada joj bezbedno možete prići. Kod prozora sa dva ili tri stakla postoji i treća mogućnost: zamućenje je zarobljeno između stakala. Tada brisanje dostupnih površina ne menja izgled.

Ova provera je važna jer isto ono što zovemo „maglom“ može zahtevati sasvim različit postupak. Krpa uklanja vodu sa površine, ali ne menja vlažnost vazduha, temperaturu stakla ili stanje zaptivke. Ako prvo odredite mesto kapljica, lakše ćete izbeći nepotrebne kupovine i pogrešne zaključke.

Zašto se prozor magli iznutra?

Vazduh u sobi sadrži vodenu paru. Kuvanje, tuširanje, sušenje veša i disanje mogu povećati njenu količinu. Kada taj vazduh dodirne hladnu unutrašnju površinu prozora, sloj vazduha uz staklo se hladi. Ako dostigne tačku rose, deo pare prelazi u tečnost i pojavljuju se vidljive kapljice. Isti princip može se videti na spoljašnjoj strani hladne čaše izvađene iz frižidera.

Za kondenzaciju su bitna oba uslova: koliko je vazduh vlažan i koliko je staklo hladno. Zato dva prozora u istom stanu ne moraju izgledati jednako. Staklo uz koje slobodno struji topliji sobni vazduh može ostati suvo, dok se hladniji ugao drugog prozora orosi. Zavese koje sasvim zaklanjaju prozor mogu promeniti strujanje vazduha uz staklo. Sam pogled na kapljice ipak ne govori tačan procenat vlažnosti; za merenje služi higrometar.

Orošen prozor nije sam po sebi dokaz da je soba previše vlažna ili da je stolarija loša. Pri jačem zahlađenju može se orositi i prozor u uredno održavanoj prostoriji. Ako se voda često sliva na okvir ili susedni zid, treba naći uzrok i osušiti mokre površine. Dugotrajna vlaga može oštetiti materijal, pa stalno brisanje nije dovoljno rešenje.

Šta prvo uraditi kada su kapljice u sobi?

Najpre obrišite vodu sa stakla i okvira, posebno ako se zadržava na drvetu ili oko spoja sa zidom. Zatim pratite kada se pojava javlja. Da li je najjača posle kuvanja, tuširanja ili sušenja odeće? Da li kuhinjski i kupatilski ventilatori rade i izbacuju vazduh napolje? Kada spoljašnji uslovi odgovaraju, provetravanje može pomoći da se vlažan sobni vazduh zameni. Ako je napolju vazduh izrazito zagađen ili vlažan, trenutak i način provetravanja treba tome prilagoditi.

Mali higrometar može pomoći da pratite relativnu vlažnost, ali broj ne treba tumačiti bez temperature i mesta merenja. Američka agencija EPA savetuje da vlažnost u zatvorenom, ako je moguće, bude ispod 60 odsto, a okvirno između 30 i 50 odsto. To je opšta smernica za kontrolu vlage, a ne garancija da se nijedan prozor nikad neće orositi. Ako je vlažnost visoka, smanjite izvore pare i proverite ventilaciju. Ako je staklo izuzetno hladno, može biti potrebna i procena prozora ili spoja oko njega.

Nemojte se osloniti samo na premaz koji obećava da će trajno zaustaviti kondenzaciju. On ne uklanja paru iz vazduha. Ne zatvarajte postojeće ventilacione otvore samo zato što osećate hladnoću. Ako se voda vraća i posle razumnih koraka, naročito uz mokar zid ili tragove curenja, zatražite pregled prozora i prostora oko njega.

Može li se staklo zamagliti spolja?

Može. Spoljašnja strana prozora dodiruje spoljašnji vazduh, pa kapljice nastaju kada je površina hladnija od tačke rose tog vazduha. To je druga situacija od vlage u sobi. U zavisnosti od vremena, orošavanje može nestati kada sunce ili vazduh zagreju staklo. Samo spoljašnje orošavanje nije pouzdan znak kvara prozora.

Za poređenje, magla napolju nastaje u vazduhu, dok se ovde kapljice skupljaju na površini stakla. Sličnost je u hlađenju vlažnog vazduha; razlika je u mestu na kome se voda vidi. Zato mutan prozor ne mora da znači da je maglovito i u dvorištu.

Šta znači magla između dva stakla?

U zatvorenom dvoslojnom ili troslojnom staklenom paketu prostor između stakala nije površina koju možete obrisati. Ako baš tu uporno vidite vlagu ili beličasto zamućenje, moguće je da zaptiveni paket više ne dihtuje kako treba. Dodatno provetravanje sobe ne može osušiti prostor u koji ne možete dopreti. Zabeležite kada se trag vidi, fotografišite ga i proverite garanciju, a zatim zatražite pregled od servisera ili proizvođača.

Nemojte na osnovu jedne fotografije odmah naručiti zamenu celog prozora. Prvo utvrdite da li je zamućenje zaista između stakala, a ne na spoljašnjoj površini koju je iz sobe teško proceniti. Stručnjak može reći da li se menja samo stakleni paket ili je potreban drugi zahvat. Pukotine, curenje oko okvira i voda na zidu zahtevaju zasebnu proveru, jer im uzrok može biti i van stakla.

Kratak redosled provere

  1. Obrišite mali deo unutrašnje površine i utvrdite na kojoj su strani kapljice.
  2. Ako su unutra, osušite okvir, pratite izvore pare i proverite ventilaciju i vlažnost.
  3. Ako su spolja, posmatrajte promenu vremena i proverite spoljašnju stranu samo kada je bezbedno dostupna.
  4. Ako su između stakala, sačuvajte fotografiju i proverite garanciju ili zatražite pregled.
  5. Ako se vlaga širi na zid ili se stalno vraća, tražite uzrok umesto da brišete samo posledicu.

Najvažnije je, dakle, mesto na kome se voda nalazi. Iznutra posmatrajte odnos sobne vlage i hladnog stakla; spolja vremenske uslove; između stakala stanje zaptivenog paketa. Za još jedan primer kako vodena para reaguje na hlađenje, pročitajte kako nastaje inje. Ono nastaje u drugačijim uslovima, pa nije naziv za obične kapljice na prozoru.

Izvori

Naslovna slika je originalna generisana ilustracija za ovaj tekst, a ne fotografija konkretnog doma.