Mladom se čoveku čini da je svemoćan, da može sve u životu. Životni cilj bi da otvari čim pre, i što brže. Stvari vidi nekad nerealno i sve mu je u letu i beskrajno, pun je životnog optimizma, raspoloženja i radosti. Mladost nosi teret života i sve što se postigne u mladosti, višestruko je korisno u starosti.
Narodne poslovice o mladosti
Brojne narodne poslovice posvećene su ovom, najlepšem dobu života:
– U mladosti zapni, u starosti pevaj.
– Čovek ima samo jedno proleće.
– Mlade žene, braću dele.
– Mlado se drvo savija, a staro lomi.
– Pitaće te starost kud ti je prošla mladost.
– Dok smo mladi kao cvet, – naše nabo naš je svet.
– Koj iska da se odmori u starost, neka se pomuči u maladost.
– Lako je muku prebroditi kad je čovek mlad i zdrav.
– Mlad više pomisli nego što mutna voda ponese.
– Na mladima svet ostaje ili na mlađima kuća stoji.
– Ko u maldos’ srmu nosi, može u staros’ da prosi.
– Mlada krv na skakanje goni, a stara u hlad.
– U mladosti ko ne uči, u starosti taj se muči.
Narodne poslovice o starosti
U narodnim poslovicama ističe se i vrednost starih ljudi, ljudi sa velikim životnim iskustvom. Ali je takođe starost i teška i mučna, stari ljudi su fizički nemoćni a psihički preostetljivi.
– Bez stara panja siroto ognjište.
– Dok baba dodje, svadba prođe.
– Star boluje, mlad mu ne veruje.
– Seda se glava učit ne dava.
– Stari ljudi gotova đeca.
– Staro se drvo ne ispravlja.
– Uzeo bog trk, a nije vrisak.
– Starost je bolest od koje svako umire.
– Stara čoveka ne pitaj šta te boli, već gde te ne boli.
– Star pas za igru ne mari.
– Ne idu kola iz dola bez starog vola.
– Kad stari pas laje, valja videti šta je.
– Mlad neće a star ne može.
– Ostar, obele, a pamet mu ne dođe.
Narod kroz poslovice ume da uputi blagu kritiku, da se nasmeje, opomene čoveka.
