Vuk Karadžić je skupio i delimično objavio ili spremio za objavljivanje delo srpskog naroda skupljano kroz vekove. Vuk je tu svoj posao obavio tako temeljno, savesno i lepo da sve što je posle njega urađeno u oblasti prikupljanja narodnih umotvorina ne prelazi značaj male dopune.
Sve narodne poslovice su pored toga što su poučne i veoma interesantne, a evo nekih izabranih.
Narodne poslovice
Ako slepac slepca vodi, obadva će u jamu upasti.
Besposlen pop i jariće krsti.
Videla žaba gde se konj potkiva, pa i ona digla nogu.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
Da Bog neda detetu ono što mu majka i otac misle.
Dje nije mačke, tu miševi kolo vode.
E, da se za zelen bor uhvatim, i on bi se zelen osušio.
Ženi sina kad hoćeš, a kćerku udaj kad možeš.
Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.
Išla bi baba u Rima, al nema s čim: kupila bi svašta, ali nema zašta.
Jedna lasta ne čini proleće.
Kad lisica pridikuje, pazi dobro na guske.
Lako je s punim trbuhom post hvaliti.
Ljubav je početak dobra i zla.
Mala deca mala briga, velika deca velika briga.
Na čijim se kolima voziš, njegove konje hvali.
Njemu samo prst daj, uhvatiće te za celu šaku.
Onaj dobru pamet ima koji svojoj pameti mnogo ne veruje.
Pametan mosli što govori, a lud govori ono što misli.
Ružan čovek ne ide rado na ogledalo.
Setila se pralja kudelje uoči nedelje.
Tudjinu se hvali, a svome požali.
U velikim rekama velike se ribe hvataju.
Frišak i zdrav ko riba.
Hvala je prazna plata.
Ciganski se valja pogadjati a gospodski plaćati.
Čavka i zla žena što god se više pere, sve je crnja.
Što reka donese to reka i odnese.
