Sadržaj
U ovom članku sakupili smo nekoliko anegdota o poznatim ličnostima među kojima su Mark Tven, Branko Ćopić, Jovan Jovanović Zmaj itd. Anegdote smo pronanašli u starim časopisima, od kojih neki datiraju još iz 1878. godine.
Mark Tven u njujorškom hotelu
Pojavio se jednog dana Mark Tven u nekom njujorškom hotelu s kovčegom i jednim dugačkim užetom. Kad se hotelijer malo pobliže zainteresovao za tu neočičnu opremu, Mark Tven mu odgovori:
- Ovo uže mi služi ukoliko kojim slučajem u hotelu izbije požar. Tada se po užetu lako mogu spustiti s prozora..
- Sjajna ideja, gospodine Tven! – prekide ga ovaj, ali vas moram upozoriti da je kod nas običaj da gosti s užetom za prenoćište plaćaju unapred.
(Ošišani jež, 1938.)
Dovitljivost
Zmaj Jova je prvih godina svoje lekarske prakse u Beču stanovao u Porculangase, a leto provodio u obližnjem selu, gde je već prvih dana doživeo malu neprijatnost. Pored njegovog stana, govedar je rano izjutra besno duvao u rog. Ali se on brzo doseti:
- Marija! Zovne on domaćicu.
- Kad se govedar večeras bude vraćao s paše, zadrži ga i dovedi ga k meni da malo porazgovaramao.
Uveče se govedar pojavi.
- Čuješ – reče mu Zmaj. – Ja volim rano da ustajem, da uživam u svežem jutru… Daću ti svakog jutra po dva seksera ako budeš duvao pred mojim stanom i budio me.
Govedar, srećom, primi za sutrašnji dan dva seksera i ujutru poče duvati iz sve snage. Tako trećeg i četvrtog dana a kad se petog pojavi, gazdarica ga otprati bez seksera. Govedar se naljuti.
- .. To li je? Hoćeš da ti sviram besplatno? E, neću vala, da te budim džabe!
I promeni ulicu. Tako se Zmaj za osam seksera oslobodio neželjene muzike.
(Neven, 1983)
Ratna taktika Branka Ćopića
U napadu na Banja Luku, januara 1944. godine, sa jedinicama Četvrte divizije, učestvovao je i Branko Ćopić. Naše jedinice bile su prodrle u centar grada, ali su se morale povući usled iznenadnog prodora nemačkih tenkova.
Na povratku iz akcije, Branko je pričao svoje utiske iz ove borbe:
- Nastupam ja sa mojom brigadom. Prodirem! Prodirem! Čvrsto držim inicijativu u rukama. Ukaza se i učiteljska škola. Moja škola! I, baš kad sam nameravao da posle toliko godina ponovo prekoračim prag svoje škole, ukazaše se nemački tenkovi.
- Au, šta će sada biti? – upita neko od pažljivih slušalaca.
- Bogme, drugovi, ja tada brzo prebacim inicijativu iz ruku u noge, pa zagrebah uz jedan tesan sokak – završi Branko praćen glasnim smehom svih prisutnih.
(Neven, 1983)
Valentina
Valentina je bila žena neopisive lepote. Toliko je bila lepa da ama baš nijedan muškarac nije mogao ostati spokojan u njenom društvu. Smatra se da je možda bila i jedna od najlepših ruskinja svih vremena. Ali, imala je iza sebe nekoliko propalih brakova, a poslednji je bio sa velikim ruskim satiričnim pesnikom Sjerovim. Jednog dana Valentina se teško razboli. Kada je osetila da joj nema povratka zamoli Sjerova:
- Hoćeš da mi podigneš spomenik od kamena i da mi u kamenu uklešeš stihove, jer si poznat poeta.
Poeta pristane. Ali ga Valentina zamoli da stihove odmah napiše, jer hoće da vidi šta će na kamenu biti uklesano. I još doda: „Ali nemoj neistinu, nego onako kako je bilo, pa ma šta da napišeš ja se neću ljutiti.“ Pesnik uzme hartiju i pero , pa u dahu napiše:
„Moja Valentina leži sred ove rake
Verna žena mnogih koju prekri tama
Spasi je gospode od dosade svake
Jer prvi put ona leži sama“
(„Vetrenjača“, 1957.)
Dva vola
Aristip iskaše poveliku sumu novca da jednog mladića uči. Ali, otac učenikov mu rekne:
- Pa za toliko novaca ja mogu da kupim vola.
- Kupi, pa ćeš onda imati dva vola, – odgovori filozof.
(Starmali, 1878.)