Proleće
Proleće je veća sila
od zmajeva i od vila.
Čim se seti da doleti
sve promeni na planeti.
Sunčev osmeh vrati nama
i mindjuše jaglikama.
S juga vrati lastavice
i voćkama venčanice.
Mutnom nebi plavetnilo
livadama šarenilo.
Zelenilo brezi vrati
tužnoj vrbi i paprati.
Šumarcima vrati price
dečacima devojčice.
Svima dade vedre dane
a košuti zlatno lane.
Vrati fenjer prvom svicu
da zasvetli kroz pšenicu.
Ostariti nikad neće
sunce, ljubav i proleće.
Blagoje Rogač
Prolećnica
Pčelica zujka,
Vetrić lahori,
Potok u gori
Jasno žubori;
Loza se vije,
U rosi mije.
Ptičice poje
Pesmice svoje;
Šumica ista
pomalo lista.
Sve se ponavlja:
Proleće s’ javlja.
A žarko sunce
Zlati vrhunce
Fruške nam gore
Osvitkom zore;
Zirneš li kud,
Lepota svud.
Sve se ponavlja:
Proleće s’ javlja.
Jovan Jovanović Zmaj
Ptičja pevanka
Svaka ptica svojim glasom peva:
vrabac dživka, a žubori ševa.
Golub guče – to sva deca znaju,
detlić klikće u zelenom gaju.
Svraka kreči da te hvata muka,
a češljugar pesmicu ćiruka
Vrana gače il’ grače na travi,
zviždanjem se kos iz grma javi.
Gavran grakće i krilima lupa,
soko pišti, a pupavac pupa.
Prepelica pućka, pućpuriče,
a orao štekće ili klikće.
Šta magarcu svi ti glasi znače?
Nije ptica, pa reve i njače.
Grigor Vitez
Ljubičica
Ko da su je snovi dali
a leptiri odnjihali.
Čim je oči otvorila
bledo nebo zaplavila
i pčelicu napojila –
zima se za brda skrila.
Vetrići joj mrse kose
miris kradu i raznose
po poljima punim rose.
Blagoje Rogač
Evo naših lasta
Evo idu, kao zvani,
naši lanjski sukućani.
Evo naših lasta mili’,
baš smo vas se zaželili.
Hod’te hod’te, ptice vite,
da s’ od puta odmorite!
Hod’te, hod’te, gosti moji,
vaše staro gnezdo stoji!
Porušit’ ga nismo dali,
mi smo vam ga sačuvali.
Ne idite drugoj strani,
hod’te k nama ko i lani!
Pod našim je krovom mirno,
niko nije u vas dirno.
Mi pevamo i igramo,
al’ se nikad ne svađamo.
Živećemo u radosti,
dobro došli, naši gosti!
Jovan Jovanović Zmaj
