Sadržaj
Ako razmišljate o tome da počnete da učite neki strani jezik a niste odlučili koji, uzmite u obzir italijanski. Nije preterano težak za učenje, a jako je koristan, jer se govori u mnogim zemljama.
Italijanski spada u grupu romanskih jezika i službeni je jezik na celoj teritoriji Italije i San Marina, koristi se i u švajcarskim kantonima Ticino i Grigioni. Takođe, to je, uz latinski, drugi službeni jezik u Vatikanu.
Na listi učenja stranih jezika, italijanski zauzima peto mesto (posle engleskog, španskog, francuskog i nemačkog). Veoma je popularan i tražen, bilo da je u pitanju školovanje i rad u Italiji ili prevod nekih dokumenata.
Zašto baš italijanski?
Italijanski jezik predstavlja jedan od najmelodičnijih jezika na svetu. Posle malo vežbe primetićete koliko je zabavan i kako se lako usvaja.
Kroz učenje i vežbanje konverzacije jako brzo ćete se uklopiti u neverovatan muzički ritam koji proizvodi ovaj jezik. Napisana reč je slična onome sto izgovaramo, ne baš kao u srpskom jeziku, ali je izgovor jasan. Vokali su jasno naglašeni, ima melodičnu intonaciju, koju kada uvežbate tek onda ulazite u samu srž jezika.
Postoje jasna pravila, ali topla preporuka je naučiti izuzetke od tih pravila, kojih je, primetićete, jako puno. Upravo u tome je i draž učenja italijanskog jezika. Kad jednom zaplovite u njegove vode teško ćete poželeti da ga se odreknete. Italijanski prosto mami svojom lepotom, poreklom, značenjem reči.
Nikada ne možemo biti apsolutno sigurni da smo savladali neki jezik, jer kao što reče Frančesko Sabatini, počasni predsednik Akademije dela Kruska (Accademia della Crusca) u svom delu ’Lekcija o italijanskom jeziku’ (Lezione di italiano):
„Jezik je priroda, neprestano se razvija, to je više nego naučni rad koji ima za cilj da izuči gramatiku, ali pre svega da potanko istraži mozak, da usmeri da razumemo kako učimo i kako koristimo jezik“.
Evolucija jezika je prirodan proces. Međutim, danas je brzina ono što zauzima prvo mesto u svim oblastima, pa i u jeziku. Potrebno je održati kontakt sa tradicijom, ali i ići u korak sa društvom u kojem živimo.
Zanimljivosti o italijanskom jeziku: burna istorija
Vodi poreklo od latinskog. Ali ne od klasičnog latinskog koji danas učimo u školama i onog koga su koristili veliki pisci i mislioci u svojim književnim delima. On potiče od narodnog latinskog (latino volgare), kojim su govorili vojnici, seljaci i stanovnici rimskog okruga.
Pod uticajem osvajača (Longobarda, Franaka, Gota) i njihovih jezika, latinski počinje da se meša sa novopridošlim jezicima i nastaje narodni jezik (il volgare). U Italiji, kao i u čitavoj Evropi, rađaju se dijalekti poznati pod nazivom „volgari“.
U XIII veku se od mnogobrojnih dijalekata posebno izdvajaju toskanski, a pre svega firentinski (fiorentino). To nije bilo slučajno, jer je prevlast nad ostalim dijalektima firentinski dobio na osnovu istorijskih, ekonomskih i kulturnih činjenica:
- firentinski narodni jezik nije se mnogo udaljio od književnog latinskog;
- Firenca je smeštena u samom centru poluostrva, pa su se tu ukrštali dijalekti sa severa i juga;
- u XIII veku postaje jedan od najvažnijih i najbogatijih italijanskih gradova u oblasti trgovine i finansija;
- sami počeci italijanske književnosti vode poreklo baš iz Firence, odakle su i trojica velikih pisaca Dante Aligijeri, Frančesco Petrarka i Đovani Bokačo, koji su svoja najveća dela napisali baš na firentinskom narodnom jeziku.
Upravo iz tog dijalekta nastaje današnji italijanski jezik.
Koliko je teško prevođenje sa italijanskog jezika
Znajući sve te podatke i uz veliku ljubav prema jezicima, prevodioci sa i na italijanski jezik, imaju ogroman zadatak svaki put, uvek iznova, kad imaju pred sobom neki tekst.
Kao i kod prevođenja sa drugih jezika, osim poznavanja jezika, potrebno je potanko biti upućen i u oblast iz koje se tekst prevodi. A to nije ni malo lak zadatak. Svakim prevodom vi garantujete da je veran originalu. To zaista nosi veliko breme na plećima prevodioca. Svaki izraz je potrebno prevesti u originalnom značenju bez ulepšavanja.
Pored te velike odgovornosti prevođenje sa sobom nosi i draž traganja. Upoznavanje raznih sfera, plivanje kroz nepoznato, gde se, kad radite to što zaista volite, vrlo brzo opustite i menjate samo način plivanja u tom moru znanja.
Posebno veliku odgovornost nose prevodioci, sudski tumači za italijanski jezik, koji svojim pečatom potvrđuju da je svaki prevedeni dokument zaista kopija originala.
Zbog velikog broja onih koji svoje školovanje nastavljaju u Italiji česta je potreba za prevodima dokumenata iz oblasti obrazovanja gde je neophodan pečat sudskog tumača. To je dokaz da je dokumentacija važeća iz ugla zakona. Za svaki traženi dokument neophodno je proveriti da li je potrebna overa haškim Apostille pečatom. Kod nekih dokumenata je ta vrsta overe obavezna.
U prevodilačkoj agenciji Libra kažu da sudski tumači najpre treba da savršeno ’’vladaju’’ stranim jezikom, tj. da poznaju strani jezika kao maternji. Ne samo sa lingvističke tačke gledišta, već i sa kulturnog aspekta i svega onoga što kultura podrazumeva. Tu spada i religija, nezanemarljiv faktor koji je često uzrok nesporazuma.
Tumači moraju da poznaju razne tehnike prevođenja: simultano, kratko konsekutivno, tehniku šaputanja). Oni su često u situaciji (naročito ako su u sudnici) da prelaze sa jedne tehnike na drugu.
Prema poslednjim istraživanjima, italijanski jezik govori oko 70 miliona ljudi u svetu. Pa bilo da uživate u njegovoj muzici, da volite da gledate italijanske filmove ili da vam je potreban neki prevod, zašto ne biste i vi bili njegov sastavni deo? Učenje italijanskog jezika vam može biti samo od koristi.
