Ribar i ribica
Ribar je u svakoj barci plovio pored obale u svim pravcima i tankom trskom održavao svoj dragi zivot. Jednom s konjske strune skine ribicu, još nedoraslu za tiganj. Ona ga, praćakajući se, ovako zamoli:
– Kakva ti je dobit što si me ulovio? Ili, kakvu ćeš cenu za mene postići? Još nisam dovoljno odrasla. Pusti me, dakle, sada, nemoj me bez koristi ubijati. Kada, hraneći se morskim algama, postanem velika, pogodna za gozbu bogataša, tada dodji ovamo da me ponovo uloviš. – tako je ribica mrmljajući i praćakajući se molila, ali nije umolila starog ribara.
On joj, probadajući je oštrom trskom, reče: – Lud je onaj koji ne čuva male ali sigurne, nego lovi ono što nije sigurno.
