Nije bilo ni jedne bare u susedstvu koju kormoran nije obišao i iz koje nije ribu jeo. Bio je pravi morski orao. Ali, vreme je prolazilo i kormoran je toliko ostario da više nije bio u stanju da lovi. Vid mu je oslabio, kljun otupeo; jedino što je mogao očekivati bili su dani gladovanja.
Ali – nužda i gvožđe lomi, a od glupaka stvara mudraca – kaže poslovica.
Ugleda kormoran jednog raka koji je šetao natraške, kako to rakovi obično čine, pa ga pozva i reče: – Čuj prijatelju, budi dobar i objavi čitavom ribljem svetu da se na vreme skloni, jer će ova bara uskoro presušiti.
Rak tako i objavi, a zabrinute ribe dođoše kormoranu i zatražiše savet:- Reci nam šta da radimo, mudri starče.
– Ne brinite, – odgovori kormoran – ja ću vam pomoći. Jednu po jednu, sve ću vas preneti u novi stan. U novom prebivalištu bićete zaklonjene i od sunčevog sjaja i od svetla.
Ribi nisu pokazale naročitu inteligenciju. Pristale su. Jednu po jednu kormoran ih je odnosio u svom kljunu i, pošto bi se udaljio, sladio se njihovim ukusnim mesom.
Kasno se prevareni nauče da ne treba verovati moćnima. A moćni, iako se često pretvaraju da su skromni, u malima vide samo žrtve i u većini slučajeva čine isto što i kormoran.
Evo još nekih basni sa porukom u kojima su ptice pokazale svoju domišljatost Žedna vrana i vernost Kralj i Soko.
