Jednom čoveku nesta iz kuće novčanik s parama. Čovek pođe sudiji i reče mu:
– Gospodine, noćas su mi ukrali pare. Umom domu ima dosta ukućana, i neznam ko od njih zaslužuje kaznu.
Sudija će na to:
– Neka mi tvoji ukućani dođu čim sunce izađe i ja ću ti kazati ko je od njih lopov.
Kad su svi ukućani okupiše kod sudije, on im reče:
Sada ću svakome od vas dati po štapić iste dužine. Ujutro ćete mi ih vratiti. Ali znajte: onome ko je ukrao pare, štap će preko noći izrasti tačno za jeedan prst.
Lopov se uplaši pa poče da razmišlja kako će da obmane sudiju. Mislio je, mislio pa odluči: „Stratiću štap ravno za jedan prst. Noću će on izrasti i biće upravo onoliki koliki su štapovi i drugih“.
Ujutru svi dođoše sudiji. Svi su imali štap iste dužine, samo kod jednog beše za prst kraći.
– Evo ko je ukrao novac! – uzviknu sudija.
