Svima nama je poznato da humor i smeh podstiču pozitivna osećanja i ulepšavaju život. Osmeh je jednostavno savršeni kanal za ostvarivanje socijalnih kontakata i čak nas čini atraktivnijima. Ali manje je poznato da smeh, zapravo, utiče i na naše zdravlje, i to – izuzetno blagotvorno. A koji su to benefiti smeha, saznajte u nastavku teksta.
Efekti smeha na fizičko zdravlje
Intenzivan smeh podstiče relaksaciju svih mišića, u trajanju i do 45 minuta. Na ovaj način se smanjuje njihova tenzija, ali i posledice svakodnevnog stresa, koje se odražavaju na sveopštu ukočenost. Potom, istraživanja su pokazala da smeh pozitivno utiče na imuni sistem, tako što povećava broj imunih ćelija i količinu antitela, a smanjuje nivo hormona stresa koji deluje suprotno. Na ovaj način, poboljšava otpornost organizma prema različitim bolestima. Povećavajući nivo endorfina, ublažava osećaj bola kod osoba sa hroničnim oboljenjima.
Kada je u pitanju kardiovaskularni sistem, smeh ima izrazito povoljne efekte. Štiti srce i poboljšava protok krvi kroz krvne sudove, a smatra se da smanjuje rizik od srčanih oboljenja, tj. prvenstveno infarkta i angine pektoris. Pokazalo se da je smeh i sjajan lek za pacijente koji pate od hipertenzije, jer snižava krvni pritisak. Zato – svakodnevni odabir gledanja komedije sa porodicom može smanjiti rizik da razvijete infarkt srca ili mozga.
I na kraju, iskren smeh do suza – sagoreva kalorije. Svakodnevnim smejanjem tokom 10–15 minuta, sagori se oko 40 kalorija. Iako ne može zameniti kardio treninge, ipak je dobar saveznik u mršavljenju.
Kako smeh utiče na mentalno zdravlje
Poznato je da dok se smejete, u vašoj glavi nema mesta ljutnji, nervozi, anksioznosti i sličnim negativnim osećanjima. Podiže nivo energije i omogućava lakše održavanje fokusa. Tako da, ako ste student, pauze od učenja uvek provodite sa zanimljivim i duhovitim osobama. Češće smejanje nam pomaže da budemo racionalniji, kao i da situacije u kojima se nalazimo, sagledavamo optimističnije. A sve prepreke su za nijansu manje preteće. Osmeh je ujedno način za zbližavanje sa ljudima i obezbeđuje dublje međuljudske odnose. Doprinosi spontanosti, iskrenosti, oslobađanju od inhibicija i predrasuda. Ponekad je smeh i savršena metoda da razrešite neslaganja u porodičnim i partnerskim odnosima. Studije su pokazale da smeh ujedno poboljšava kvalitet života i produžava život, pogotovo kod terminalno obolelih pacijenata.
Kako da unesete smeh u svoj život?
Smeh je najprirodniji deo života. Već tokom prvih dana posle rođenja, počinjemo da se osmehujemo raznim stvarima. I humor pronalazimo u svemu, kako u smešnim, tako i ozbiljnim, pa ponekad i tužnim situacijama.
Da bismo uneli više smeha u svakodnevicu, za početak, treba da počnemo običnim spontanim osmehivanjem, slučajnim prolaznicima, kolegama ili konobaru u kafiću. Kada ste tužni, pokušajte da se podsetite svega što je dobro u vašem životu. Poželjno je čak ovakva razmišljanja „staviti na papir“, tj. napraviti listu svih vrednosti koje imate. Kada govorimo o vrednostima, mislimo na važne članove vašeg kruga prijatelja, porodicu, posao koji volite, prijatan radni kutak, mogućnost da svakog dana pročitate dobru knjigu ili posmatrate zalazak sunca iz svoje dnevne sobe, ali i zdravlje, sreću i plemenitost vaših najbližih. Kada vam je teško, osvrnite se na ono čime ste blagosloveni, i iskren osmeh će vam se ubrzo pojaviti na licu.
Uvek provodite vreme sa zabavnim ljudima, koji su u stanju da se smeju i sebi i raznim životnim situacijama. Njihova razigrana gledišta i smeh su praktično zarazni. Čak i ako ne smatrate sebe duhovitom osobom, uvek možete izazvati malo smeha i lepog raspoloženja jednostavnim pitanjem: „A šta se vama najsmešnije dogodilo u životu?“
Jedno istraživanje je pokazalo da čak i simulirani smeh ima isti efekat kao i iskreno smejanje. Ono je poslužilo i kao osnova za kreiranje programa vežbanja za starije osobe, kako bi se na ovaj način podstakao porast njihovog respiratornog kapaciteta. Smeh omogućava bolju cirkulaciju kiseonika, jačanje mišića grudnog koša i bolji dotok oksigenisane krvi u mozak. To poboljšava mentalne sposobnosti, što je naročito korisno kod dementnih osoba. Ovakve vežbe smejanja su dostupne na internetu, a postoje i izvesne grupe koje preferiraju terapiju smehom i tzv. „smeh jogu“.
Kako razviti smisao za humor?
Nekim osobama je smisao za humor, čini se, urođena. Gde god se pojave, ma šta izgovorili ili uradili, jednostavno plene svojom harizmom i izazivaju buru smeha. Međutim, većina ljudi nije te sreće. Pa ipak, humorističnost nije toliko kompleksna za uvežbati, ukoliko se malo opustite.
Za početak, smejte se sebi i podelite sa drugima neke svoje neugodne situacije, pa možda i blamove. Prvi korak je upravo u nastojanju da sagledavate život manje ozbiljno. Ukoliko ste doživeli nešto neprijatno, pokušajte da se tome nasmejete, umesto da se samosažaljevate. Neka vam ironija ili apsurd doživljenog bude samo anegdota uz koju ćete se uskoro ismejati sa prijateljima. U svom okruženju, postavite postere ili fotografije koje vas zasmejavaju ili zabavljaju. A kada se dogodi nešto negativno, ako je to moguće, što kraće se na istom zadržavajte. Vesti iz rubrike crna hronika bi uvek trebalo da vam budu blokirane na telefonu, a ljudi koji u svemu vide katastrofu – na umerenoj distanci.
