Koliko god se pripremali za dolazak deteta, budući roditelji se često osećaju kao da su na tuđoj teritoriji. Mentalna priprema za ovu veliku životnu promenu, propraćena je i brojnim finansijskim odlukama, ali i neprestanim učenjem i upijanjem novih podataka. Buduće roditelje ne bi trebalo da iznenadi količina novog “gradiva” koju moraju da prođu, kako bi se pripremili za najveći životni ispit.
Ono što čitavu situaciju potencijalno dodatno otežava, jeste što se osobe različitih profila i profesija, odjednom nađu u svetu biologije, medicine, nepoznatih izraza i suvoparnih objašnjenja. Deluje da je za ulogu roditelja potrebna posebna kvalifikacija, pa budući roditelji osete i blagu paniku.
Gomila pitanja se vrzma po glavi, a zakazane kontrole kod stručnjaka ne traju dovoljno dugo, pa mama i tata jednostavno ne znaju odakle da počnu. Neretko se pojavi i stid što nisu već upućeni u sve bitne informacije o trudnoći, roditeljstvu i zdravlju deteta, pa se osećaju kao loši roditelji, čak i pre nego što beba prvi put zaplače.
Razlika između skrininga i dijagnostičkih testova
Kada je reč o prenatalnim testovima, situacija nije drugačija. Na prenatalne testove se ponekad gleda kao na kristalnu kuglu, koja će zaviriti u budućnost deteta. Budući roditelji najčešće nisu baš sigurni šta im prenatalni test može otkriti, pa ovaj korak neopravdano zanemaruju.
Većina budućih roditelja ima gomilu pitanja o prenatalnom testu, ali ih jednostavno nikada ne verbalizuju, te ostaju bez odgovora. Veoma je važno znati šta prenatalni test jeste, a šta nije, kako bi mogli da donesete pravu odluku i brigu o svom nerođenom detetu započnete u pravo vreme – dok je dete još u stomaku.
Trudnoća je period velikog ushićenja, ali i anksioznosti. Neretko se postavlja pitanje o zdravlju i napredovanju ploda, a prenatalni test često može da da sve odgovore i tako otkloni anksioznost i paniku.
Kada je reč o prenatalnom testiranju, govorimo o dva tipa testiranja: skrining i dijagnostički testovi.
Skrining testovi
Skrining ocenjuje rizik da plod poseduje određene urođene anomalije, najčešće genetske poremećaje. Ovakvo testiranje najčešće se obavlja u toku prvog ili drugog semestra, a uključuje testiranje venske krvi majke, specifične ultrazvučne kontrole, te prenatalni DNK skrining.
Ono što je važno napomenuti kada je ova vrsta testiranja u pitanju, jeste da skrining ne može definitivno potvrditi ili opovrgnuti dijagnozu. Rezultati se koriste isključivo kao indikacija postojanja povećanog rizika od određenog poremećaja, pa se pacijent dalje upućuje na dijagnostičko testiranje. Jedino dalji prenatalni dijagnostički test može definitivno opovrgnuti ili potvrditi dijagnozu.
Pojedini dijagnostički testovi mogu biti invazivni, te se iz tog razloga uvek prethodno savetuju skrining, koji uglavnom nije invazivan i ne može naneti štetu ni majci, niti plodu.
Genetski skrining
Kada je reč o genetskom skriningu, ova procedura se može vršiti tokom prvog i drugog trimestra, a može se obaviti i prenatalni DNK skrining. U toku prvog trimestra, proces obuhvata testiranje krvi, kao i ultrazvuk, da bi se utvrdila veličina i položaj ploda.
Za vreme drugog trimestra, obavlja se još jedan test krvi – poznat kao quad ili quadruple test. Rezultati ovog testiranja mogu otkriti postojanje hromozomskih aberacija. Ovaj test otkriva i postojanje ozbiljnih abnormalnosti kičmene moždine ili mozga. Prilikom DNK skrininga, krv majke se koristi kao pristupnica fetalnoj DNK. DNK skrining takođe može upozoriti na postojanje određenih hromozomskih abnormalnosti. Test može dati informacije i o polu, kao i o rezus (Rh) faktoru.
Mogućnosti prenatalnog testiranja, rizici i preciznost rezultata
Prenatalno testiranje je opciono, te je donošenje odluke o testiranju isključivo na budućim roditeljima. Da bi doneli pravu odluku, roditeljima su potrebni odgovori na važna pitanja. Najčešće postavljena pitanja tiču se mogućnosti i tačnosti prenatalnog testiranja.
Koliko su tačni rezultati prenatalnih testova?
Kao što je već rečeno, prenatalni skrining ne može definitivno ni da potvrdi ni da opovrgne postojanje određenog poremećaja. Veoma je važno da roditelji budu upućeni u to kako se rezultati tumače i pre samog testiranja. Različiti prenatalni testovi pokazuju i različitu verovatnoću prikazivanja lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata.
U slučaju da rezultati pokazuju povećan rizik postojanja određene abnormalnosti, dalje se sprovodi dijagnostički test. Prenatalni test koji ne ukazuje ne postojanje abnormalnosti, sigurno će znatno umanjiti anksioznost roditelja.
Koji su rizici prolaska kroz prenatalno testiranje?
Prenatalno testiranje može biti invazivno i neinvazivno. Na osnovu ove podele zaključujemo da neinvazivno testiranje neće naneti štetu ni majci ni nerođenom detetu, budući da se cela procedura najčešće zasniva na uzorku krvi koji daje majka. Invazivne procedure sa sobom mogu poneti određene rizike, pa se uvek obavljaju uz savet i uputstvo lekara.
MOJ PRENATALNI TEST je neinvazivan, precizan i pouzdan. Reč je o prenatalnom testu koji je potpuno siguran i bezbolan i preporučuje se svim trudnicama, te već u 10. nedelji trudnoće otkriva trizomije 13, 8 i 21 i pol bebe.
Prenatalni testovi mogu veoma rano detektovati probleme u trudnoći, koji se mogu čak i rešiti pre porođaja, ukoliko se reaguje na vreme. U drugim slučajevima, skrining može otkriti abnormalnosti, koje bi trebalo tretirati što pre nakon porođaja, kako bi se ostvario najbolji mogući ishod.
S tim u vezi, prenatalni test može u velikoj meri uticati na prenatalnu brigu o detetu i tako porođaj učiniti bezbednim, a zdravlje majke i novorođene bebe ostaju optimalni. Na roditeljima je da donesu odluku o prenatalnom testiranju i tako na sebe preuzmu jednu od prvih i najodgovornijih odluka, koja će označiti i početak njihovog puta u svet roditeljstva.
