Na očnom pregledu mogu se otkriti i neke druge bolesti – razlog više da ga ne propuštate

Preventivni pregledi su dobar put kojim se treba kretati da bi se kontolisalo lično zdravstveno stanje, ali i da se neke bolesti saseku u korenu, odnosno spreče pre nego što postanu ozbiljne i utiču na kvalitet života. Danas se oni promovišu više nego ikada, što u državnim institucijama, što u privatnoj praksi. S druge strane, sve je više i onih poslodavaca koji na taj način brinu o svojim zaposlenima – organizujući im godišnje sistematske preglede, a neretko i dodatne polise dobrovoljnog privatnog zdravstvenog osiguranja.

Pregledi u okviru sistematskog

Sve u zavisnosti od profesije kojom se neko bavi, ali i u zavisnosti od pola, pravi se kombinacija pregleda koji se smatraju neophodnim na godišnjem nivou, kao i pregleda koji su obavezni kada se peđe određena starosna granica. Pored analize krvi, pregleda interniste, ginekologa/urologa, lekara opšte prakse, i još mnogih drugih, jedan od vrlo čestih pregleda koji se preporučuju jeste očni pregled.  Na kraju svih pregleda, pravi se jedan uvid u opšte stanje pacijenta, odnosno daje se uput za eventualne dalje preglede.

Ponekad se pregledom iz jedne medicinske oblasti otkrije bolest iz neke druge

Kako je čovekov organizam sastavljen iz više različitih sistema organa, ne može da čudi sveopšta povezanost stvari u organizmu, pa ni to da se simptomi određenih bolesti mogu javiti svuda u telu. Pravilnim uviđanjem simptoma i njihovim povezivanje dolazi se do uzroka zdravstvenog problema, kada se pristupa lečenju. Najgore je, zna se, kada simptomi izostanu ili se ne prepoznaju na vreme. Zato su manje šanse da se to desi kada se ide na redovne preglede. U daljem tekstu biće više reči o tome koje sve bolesti mogu da se otkriju na jednom očnom pregledu,  kao i šta to ukazuje da postoji neka bolest koja nije nužno očna.

Najbolji oftalmolog u Beogradu jeste onaj koji će znati da prepozna i znake bolesti koji se ne tiču samo poremećaja vida

Multidisciplinarnost je nešto što donosi uspeh prilikom postavljanja dijagnoze. Kada se udruže lekari različitih oblasti i u obir uzimaju izveštaje jednih od drugih, veća je šansa da se postavi i prava dijagnoza, ali i prepiše prava terapija. Najbolji oftalmolog u Beogradu će na očnom pregledu pacijenta pre svega ispitati o njegovom opštem stanju, zatim napraviti pregled kojim će se ustanoviti postojanje eventualne dioptrije ili očnog oboljenja, ali i ukazati na neka druga oboljenja na koja ukazuju promene na oku. Jedna od njih je Parkinsonova bolest, za koju se još nije utvrdio uzrok nastanka, nema leka koji će je izlečiti, ali zato ima načina kako ne dozvoliti da napreduje.

Kako se pomoću očnog testa otkriva Parkinsonova bolest

Ono što prilikom pregleda otkriva da postoji mogućnost da pacijent ima Parkinsonovu bolest, jesu promene na mrežnjači. To je u neku ruku novitet u polju medicine, jer je na primer, nemoguće da se bolo kojim drugim snimanjem utvrdi da postoji Parkinsonova bolest. Određene promene na mrežnjači govore da je došlo do promena u nervnom sistemu koji upućuju na postojanje ove bolesti, koja je podmukla u smislu da se prikriveno razvija godinama, i da se manigestuje osumiranjem nervnog sistema. Simptomi Parkinsonove bolesti su drhtavica, grčevi u mišićima i otežano kretanje. Očnim testom za utvrđivanje ove bolesti nudi se mogućnost da se bolest otkrije u najranijoj fazi kada postoji terapija koja je mnogo uspešnija nego kada bolest poodmakne.

Ostale bolesti koje se mogu „videti“ u očima

Bolest koja se vrlo često dovodi u vezu sa vidom, odnosno njegovim gubitkom, jeste dijabetes, i to je upravo jedna od najtežih posledica ove bolesti. Na očno pregleu moguće je takođe na osnovu izgleda mržnjače utvrditi da li je u pitanju šećerna bolest. Zatim, oči mogu pokazati i da li pacijent ima povišen pritisak ili holesterol, tačnije izgled rožnjače. Još jedna od takođe podmuklih bolesti koje se sporo razvijaju a bolest su nervnog sistema jeste multipla skleroza, koja se u očima manifestuje upalom optičkog živca. I tako sve i do onih najtežih oboljenja. Sve to su razlozi da se na preventivne očne preglede ide makar jednom godišnje, a da se pregled ni slučajno ne odlaže ukoliko pacijent ima tegobe kao što su glavobolje, naročito u jednom delu, zatim zamagljen vid, duple slike, privremeno slepilo, kao i bolovi u samim očima.