Četiri sveće
U prostoriji su polako gorele četiri sveće. Bila je gotovo potuna tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.
Druga sveća je rekla: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi smatraju da nisam neophodna, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi me često zaboravljaju i stavljuju po strani. Čak zaboravljaju da vole one sebi najbliže“ i istog momenta se ugasila.
Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo? Trebalo je da gorite do kraja.“ i rekavši to, počelo je plakati.
Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“
Sa sjajem u očima, dete je uzelo sveću „nade“ i zapalilo ostale sveće .
Plamen nade bi uvek trebalo da tinja u našem srcu kako bi svako od nas mogao da održi, veru, mir i ljubav.
