Aforizmi Duška Radovića iz emisije „Beograde, dobro jutro!“

0
984

Dušan Duško Radović, bio je pre svega veliki čovek, pisac prepun duha. Bio je pesnik, novinar, aforističar, TV urednik, radio voditelj itd. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde, dobro jutro!“. Ovde vam predstavljamo samo neke od njegovih najboljih aforizama:

Aforizmi Duška Radovića

Po rasporedu sudbine, ovaj petak biće najlepši dan nečijeg života. Kada bismo znali čijeg, mogli bismo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao i sa nama da nismo imali pojma.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovolјno postigao u životu. Svako dalјe insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Bar za drugarstvo nisu potrebne nikakve školske kvalifikacije.

Niko nema više od jednog života ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih.

Oni koji mnogo znaju – malo govore. I obrnuto – najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišlјenje može čoveka sprečiti da govori.

Beogradski lekari okuplјaju se polako po ambulantama, bolnicama i klinikama, navlače bele mantile i dogovaraju se šta da nam rade.

Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane.

Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuj ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.

Jedan mali Beograđanin sa visoke mansarde u centru grada, pitao je mamu – kada će i oni imati KUĆU NA ZEMLJI. U Beogradu je sve manje kuća na zemlјi.

Beograd se potrpao u liftove i krenuo uvis.

Ono što ste propustili u životu, ne možete nadoknaditi brzom, sumanutom vožnjom.

Mame, rađajte deci sestre! Sestre postaju tetke, a tetke su najlepši nezamenjivi dar svakom detinjstvu.

Šta li rade oni naši u zoološkom vrtu? Možda misle kako smo mi uspeli u životu, a kako su oni ostali tamo gde su i bili.

Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu da ih ne primete učenici koji puše Kent.

Pred šalterima Zavoda za zapošlјavanje neko je i ovog jutra poranio i peva: „Ima dana kada ne znam šta da radim…“ Ganute službenice lepe mu na čelo preporuke i adrese umesto hilјadarki.

Pred Narodnom bibliotekom je red ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus.

U Beogradu živi mnogo zaboravlјenih lјudi. Neko ih je nekad ostavio i zaboravio.

Sinoć je ponovo održana jedna pozorišna predstava a da niko nije imao pojma o tome.

U Beogradu su daleko posećenije sahrane nego neke pozorišne predstave. Naši lјudi vole da vide šta je bilo na kraju, a to moderno pozorište izbegava da kaže.

Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je našla dečka.
Pitala ga je: „Ko si ti?“
A on joj je lepo rekao: „Ja sam tvoj dečko.“

Beograd nam je prlјav. Beograđani, kao Ivica i Marica, ostavlјaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih pedeset metara po jedan trag. Ako znate šta puše i od čega boluju, lako biste ih mogli naći.

Bolјe je ipak da spavate. Sve što prespavate neće vam se dogoditi.

Ako si mi drug, postavi me na neki visok položaj.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da unesete svoj komentar
Unesite svoje ime