Pred vama su tri veoma poučne priče posvećene deci, jedna govori o porodici druga o očuvanju čovekove okoline a treća o prijateljstvu. Sve tri priče su vrlo zanimljive i veoma poučne pa ih zato sa posbnom pažnjom pročitajte.
Tri hleba – Analfi Tštvan
Jedan radnik je svakog dana kupovao tri hleba. Jednom ga prodavac upita:
“Zašto svakog dana kupuješ tri hleba? Zar vas toliko ima?”
“Ima i nema…” odgovori radnik. “Evo kako je to: Jedan hleb je za suprugu i mene. Drugi dajem u zajam. Trećim vraćim dug.”
“Ne razumem” zavrteo je glavom prodavac.
“Da, baš tako”- odgovori radnik.
“Jedan hleb pojedemo supruga i ja. Drugi pojedu deca. To je na zajam. Treći dajem starom ocu i majci. Tako vraćam ono što dugujem.”
Sramota je pred slavujem
Strahinja i Sanja su pošli na izlet u šumu. Posle napornog pešačenja seli sun a travu da se odmore i da jedu. Nedaleko od njih zapevao je slavuj. Uživali su u njegovom pevanju. Zaboravili su i na doručak. Pevanje je prestalo. Strahinja i Sanja su nastavili da jedu. Posle doručka Sanja je uzela otpatke, zavila u novine i stavila u torbu.
– Zašto to skupljaš? Baci u obližnju njivu. Sami smo niko neće videti.
– Sramota je pred slavujem – tiho je odgovorila Sanja.
Iz “Vesele sveske”
Svitac traži prijatelja – Su Ju Đin
Jedne letnje večeri izlete svitac iz trave, podiže svoj plavičasti fenjer i poče da trči tamo-amo. Šta li to traži? Prijatelja on traži! Jer svi imaju po nekog, imaju mnogo prijatelja, a on jednog jedinog.
A kakva je sreća imati prijatelja i igrati se s njim! Tako je poželio da i on ima bar jednog prijatelja i pođe da ga traži. Leteo je tako, leteo kad ču u travi neko šuštanje. Izdiže fenjer da pogleda šta je i spazi skakavca kako uzbuđeno žuri nekud. “Skakavčiću, skakavčiću” – pozva ga svitac. “Šta hoćeš?” Odazva se skakavac. “Želiš li da mi postaneš prijatelj?” “Želim.” “E, pa onda hajde da se igramo,”obradova se svitac.
“Dobro,” saglasi se skakavac, ali malo kasnije; moram da potražim svog bratića. Vrlo je nestašan. Negde se izgubio, a već je mrak. Još se nije vratio kući pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga pronađem. A ti si došao u pravi čas. Hajde, osvetli mi put i pomozi mi da ga pronađem.”
“E, ne mogu da ti svetlim,” odgovori svitac. “Moram da idem da tražim prijatelja.” Dižući svoj plavičasti fenjerčić, svitac odlete dalje.
Opet je leteo tako okolo kad ču u travi neki šum. Podiže fenjer da vidi šta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, noseći veliki tovar. “Hej, ti!” pozva ga svitac. Mrav se odazva. “Hoćeš li da mi budeš prijatelj?” “Hoću,” odgovori mrav. “Onda pođi sa mnom da se igramo.” “Dobro,” saglasi se mrav. “Samo čekaj da odnesem kući ovaj tovar. Baš si dobrodošao jer sam zalutao. Hajde pomozi mi da pronađem put.” Ali svitac reče: „Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tražim prijatelja.“ Sa tim rečima podiže svoj fenjerčić i ode dalje.
Jedne letnje večeri svitac je opet trčao tamo-amo sa svojim uzdignutim plavim fenjerčićem. Šta li on to opet traži? Još traži prijatelja. Pa zar ga nije već našao? Nije. Draga deco, vi svi znate kako se može steći prijatelj. Naučite i svica, jer on stalno leti unaokolo tražeći ga. Kako je samo umoran!
